Fototipsko izdanje Imenoslovnika kozaračke dece predstavљено je u Zemunu: dopunjeni spisak садржи 12.338 имена страдале деце са подручја Kozare. Delo Dragoja Lukića поново је објављено захваљујући Momčilu Miriću и Zoranu Kolundžiji, уз подсећање да је од 57.606 убијене српске деце у Другом светском рату, 54.009 страдало у NDH. Издање има историјску и моралну поруку — сећање као опомена против нових злочина.
Predstavljeno fototipsko izdanje Imenoslovnika kozaračke dece — 12.338 imena vraćena iz zaborava
© СПЦ/Јелена Јеж
U Svetosavskom medijskom i kulturnom centru Srpske pravoslavne crkve u Zemunu u ponedeljak je predstavljeno fototipsko izdanje istorijskog dokumenta Imenoslovnik 11.219 kozaračke dece, čije su živote od 1941. do 1945. godine izgubile žrtve u ratnim strahotama na tlu bivše Jugoslavije. Novi, dopunjeni i dokumentovani spisak sadri 12.338 imena i prezimena dece sa područja Kozare — od novorođenčadi do dece do 14 godina.
O izdanju i autorima
Originalno svedočanstvo o zločinima sakupio je i sačuvao Dragoje Lukić (1928–2005). Ponovnu objavu omogućili su rad, zalaganje i izdavački rad Momčila Mirića (predsednik Udruženja građana Jadovno 1941) i Zorana Kolundžije (osnivač i urednik izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada). Promociju su organizovali Udruženje Jadovno 1941 i Radio Slovo ljubve, uz blagoslov Njegove Svetosti patrijarha srpskog Porfirija.
Istorijski kontekst i brojevi
Dokument je prvi put objavljen 1988. godine u specijalnom izdanju lista Borba pod naslovom Redni broj smrti. Rad na dopuni i verifikaciji imena nastavljen je po istim temeljima koje je postavio Dragoje Lukić, sa ciljem да se deci koja su bila samo broj vrati ime, lice, porodica, detinjstvo i mesto u kolektivnom sećanju. Autori podsećaju da od ukupno 57.606 žrtava srpske dece u Drugom svetskom ratu, 54.009 stradalo je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
Izjave i tumačenja
„Naša je dužnost da pamtimo kako bi se zlo prepoznalo i sprečilo onda kada ponovo pokuša da se razmahne“, rekao je Zoran Kolundžija, ističući da je delo Dragoja Lukića i njegovo ponovno objavljivanje istovremeno istorijski zapis i moralno upozorenje.
Kolundžija je takođe preneo nalaze mnogih srpskih istoričara koji ukazuju na ulogu pojedinih delova tadašnje rimokatoličke hijerarhije u procesima koji su doveli do progona i nasilja nad delovima srpskog stanovništva, posebno pominjući kontroverze oko uloge kardinala Alojzija Stepinca, kako su ih predstavili govornici na promociji. Ove tvrdnje su navedene kao rezultati istorijskih istraživanja i stavova koje su izneli učesnici skupa.
Dodatna izdanja i planovi
Pored srpskog izdanja, pripremljeni su prevodi na ruski i engleski jezik: dvema verzijama prethode predgovor dr Nemanje Devića i pogovor oca Pamfila iz Trojice–Sergijeve lavre kod Moskve. U planu je i serija tribina na kojima će se izdanje predstaviti u više evropskih zemalja.
Promocija i program
Među prisutnima bili su episkopi lipljanski Dositej i moravički Tihon, protojerej Đorđe Stojsavljević (šef kabineta patrijarha), kao i preživela logorašica Jelena Buhac-Radojičić, čija je životna priča bila osnova za filmski scenario Dara iz Jasenovca. Muzički deo programa izveo je muški pevački ansambl Nebesa, guslar Strahinja Magdelinić i mlada pevačica Jovana iz Apatina.
Značaj
Predstavljeno izdanje ima cilj ne samo da evidentira i potvrdi istorijske činjenice, već i da očuva sećanje i podseti na moralnu obavezu da se zlo prepozna i spreči u budućnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
