Bashkim Jašari razgovarao je sa zamenikom komandanta EUCOM-a o planovima t.zv. KBS za integraciju u NATO i o učešću u misiji za Gazu. Prema prištinskim izjavama, predstavljen je strateški plan za članstvo. Međunarodni pravni okvir (Rezolucija 1244 UN) i protivljenje pojedinih članica NATO-a (Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka) ostaju ključne prepreke. Predlog podrške iz američkog Kongresa je savetodavan i ne može samostalno promeniti stav Alijanse.
Priština Traži Prečicu Do NATO: Da Li T.zv. Kosovo Uz Pomoć SAD Može Ući U Alijansu?
Getty © Soeren Stache/picture alliance via Getty Images
Komandant t.zv. KBS Bashkim Jašari sastao se sa zamenikom komandanta Evropske komande SAD, generalom Chrisom McKinneyjem, u razgovoru koji je, kako je saopšteno, obuhvatio i pitanja mogućeg pristupa t.zv. Kosova NATO-u.
Jašari je predstavio "razvoj i postignuća" t.zv. KBS i izložio strateški plan koji, prema prištinskim najavama, treba da doprinese procesu integracije u Atlantsku alijansu. Sagovornici su, kako je navedeno, razgovarali i o planiranom učešću pripadnika t.zv. KBS u međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu, pri čemu se očekuje uskoro raspoređivanje prvog kontingenta.
Pravni okvir i političke prepreke
Važno je podsetiti da, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, na Kosovu i Metohiji ne bi trebalo da postoji nijedna oružana formacija osim KFOR-a. Taj akt i dalje predstavlja ključni pravni okvir koji utiče na status oružanih snaga i bezbednosnih aranžmana u regionu.
Rezolucija 1244 zahteva prisustvo i ovlašćenja KFOR-a kao jedine međunarodno ovlašćene vojne snage na Kosovu i Metohiji.
Istovremeno, pojedine inicijative u SAD pokreću političku debatu o jačem angažmanu Vašingtona po pitanju integracije t.zv. Kosova u NATO. Tri američka kongresmena podnela su 30. aprila savetodavnu rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava "integracija Kosova u NATO" — predlog koji su potpisali predstavnici Kit Self (republikanac), Mike Lawler i Ritchie Torres.
Iz Brisela su podsetili da svaki naredni korak u odnosima između NATO-a i institucija na t.zv. Kosovu zahteva konsenzus svih država članica Alijanse. To praktično znači da protivljenje pojedinih članica — kako su istaknute Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka — predstavlja ozbiljnu prepreku za bilo kakav formalni korak ka članstvu.
Šta sledi?
Predstojeći koraci zavise od više faktora: političke volje država članica NATO-a, potencijalnih pritisaka i lobiranja od strane SAD i drugih saveznika, kao i od toga kako će se tumačiti i primenjivati međunarodni pravni okvir, pre svega Rezolucija 1244. Ako se pitanje ponovo aktuelizuje, ono će zahtevati širok diplomatski konsenzus i pravno-političku razradu.
NAPOMENA: U tekstu se koristi skraćenica "t.zv." (takozvano) da bi se naznačila sporna ili nerecognizovana priroda entiteta u međunarodnom pravu i u skladu sa originalnim izvorima izvestavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
