U Beogradu je otvorena naučna konferencija "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876–1878", posvećena razmatranju uloge Rusije u borbama Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva. Aleksandar Vulin je u uvodnoj reči istakao da je podrška Rusije bila presudna za srpsku borbu za nezavisnost i postavio retoričko pitanje o opstanku Srbije bez te podrške. Na skupu govore istaknuti istoričari i akademici iz Srbije i Rusije, a rasprava se fokusira na istorijski značaj i savremene posledice tih događaja.
Konferencija u Beogradu: "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876–1878" — Da li bi Srbija opstala bez Rusije?
U Svečanoj sali Crvenog krsta u Beogradu danas se održava naučna konferencija "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876–1878. godine", u organizaciji Ruskog istorijskog društva u Srbiji.
Cilj skupa
Cilj konferencije je iz različitih istorijskih i naučnih uglova osvetliti ključnu ulogu Rusije i ruskog naroda u oslobodilačkim ratovima Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva, kao i posledice tih događaja koje su dovele do međunarodnog priznanja srpske nezavisnosti.
Uvodna reč
Prilikom otvaranja konferencije, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, Aleksandar Vulin, istakao je da je zadatak društva da se bavi naučnim radom, podseća na značajne događaje iz prošlosti i ne dozvoli da oni padnu u zaborav.
"Ako smo nešto naučili od uspostavljanja svoje države, to je da nijedno veliko pitanje srpskog naroda nije moglo da se reši bez podrške ruskog naroda. Rusija, više od bilo koje druge velike sile, ostajala je uz srpski narod čak i kada to u nekim trenucima nije bilo u njenom neposrednom interesu. Srbija je tada bila daleki i mali saveznik Rusije."
Vulin je podvukao da su pitanja iz 1876. i dalje aktuelna i da moderni okvir zahteva promišljanje o tome koliko smo danas dostojni nasleđa onih koji su tada stajali pred moćnim Osmanskim carstvom. Retorički je postavio i pitanje da li bi Srbija opstala bez podrške Rusije kroz istoriju i koje bi bile posledice njenog izostanka za samostalnost Srbije.
Učesnici
Na konferenciji govore istaknuti naučnici i istoričari, među kojima su:
- akademik Slavenko Terzić
- dr Aleksandar Raković
- dr Jaroslav Valerijanovič Višnjakov
- prof. dr Draga Mastilović
- dr Radovan Pilipović
- prof. dr Aleksandar Rastović
- mr Korshunova Kristina Nikolajevna
- dr Kočukov Sergej Anatoljevič
- prof. Nenad Savić
Tokom dana planirani su izlaganja, panel-diskusije i pitanja iz publike koja će dodatno razjasniti kako istorijska iskustva utiču na današnje političke i kulturne veze Srbije i Rusije.
Napomena: Tekst parafrazira izjave iz uvodnog obraćanja i sumira glavne teme konferencije, zadržavajući kontekst i suštinu iznetih stavova.
Pomozite nam da budemo bolji.
