Startap Stardust Solutions objavio je detalje o mikročesticama od amorfnog silicijuma i kalcijum-karbonata koje mogu odbiti deo sunčeve svetlosti i privremeno sniziti globalnu temperaturu. Kompanija je prikupila 75 miliona dolara, a inicijalni program procenjuje na oko 10 milijardi dolara. Iako materijali deluju bezbednije od sumpor-dioksida, nezavisna testiranja su potrebna zbog rizika po monsunske obrasce i druge klimatske posledice. Solarni geoinženjering ne uklanja CO2 i ne rešava zakiseljavanje okeana.
Startap testira mikročestice koje bi mogle privremeno ohladiti Zemlju — „Nemamo rešenje za takve rizike”
Photo Credit: iStock
Startap Stardust Solutions predstavio je detalje o mikročesticama koje bi mogle odbijati deo sunčeve svetlosti i na taj način privremeno sniziti temperaturu na planeti. Projekat, o kojem je izvestio The New York Times, pomera ideju solarne geoinženjeringa bliže javnoj i naučnoj raspravi, ali istovremeno podiže pitanja bezbednosti i dugoročnih posledica.
Kako funkcionišu čestice
Kompanija razvija čestice napravljene od amorfnog silicijuma i kalcijum-karbonata. Prema objavljenom istraživanju, amorfni silicijum obložen zaštitnim slojem mogao bi odbiti do 1% dolazne sunčeve svetlosti, dok bi čestice sa jezgrama od kalcijum-karbonata i omotačem od amorfnog silicijuma mogle delovati pri većim koncentracijama.
Finansije i planovi
Stardust je prikupio oko 75 miliona dolara za razvoj procesa, a kompanija procenjuje da bi inicijalna operacija — uključujući proizvodnju čestica, letove velikih visina i monitoring — mogla koštati približno 10 milijardi dolara. Kompanija je navela da do sada nije izvodila testove na otvorenom, već je fokus na laboratorijskim studijama i objavljivanju podataka radi vršenja nezavisne provere.
Moguće prednosti i trenutna ograničenja
Pristalice tehnologije ističu da bi, ako se dokaže efikasnost i sigurnost, ovakav pristup mogao pružiti kratkoročno ublažavanje ekstremnih temperatura, zaštititi javno zdravlje i pomoći domaćinstvima dok se smanjuju emisije gasova staklene bašte. Međutim, važno je naglasiti da solarna geoinženjering ne uklanja ugljen-dioksid iz atmosfere i ne rešava probleme poput zakiseljavanja okeana.
Rizici i zabrinutosti
Nezavisni naučnici upozoravaju da je neophodno mnogo više istraživanja kako bi se procenili klimatski i socijalni rizici. Promena količine sunčevog zračenja može poremetiti globalne i regionalne vremenske obrasce, uključujući monsune koji su presudni za poljoprivredu i vodosnabdevanje stotina miliona ljudi.
„Postoji socijalni rizik za najmanje dve milijarde ljudi koji je direktno povezan s nedostatkom naučnog razumevanja kako ometanje globalnog termostata utiče na formiranje monsuna”, upozorava Prakash Kashwan, profesor iz oblasti životne sredine na Brandeis University.
Transparentnost i dalji koraci
Objavljivanje hemijskih svojstava i podnošenje istraživanja na recenziju predstavljaju pomak ka većoj transparentnosti, ali stručnjaci ističu potrebu za nezavisnim, višestrukim studijama koje obuhvataju klimatsko modeliranje, ekotoksikologiju i procenu društvenih uticaja. Debata o etici, regulaciji i međunarodnim sporazumima o upotrebi takvih tehnologija tek treba da se intenzivira.
Zaključak: Stardust pomera granice možnosti solarne geoinženjeringa, ali dok ne bude jasnije kako će intervencija uticati na klimu i društva, ostaju ozbiljne naučne i etičke dileme. Potencijalne koristi se moraju pomno meriti protiv rizika za milione ili milijarde ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
