Studija zasnovana na ARISE‑SAI simulacijama ispituje mogući uticaj stratosferske aerosolne injekcije (SAI) na morske toplotne talase. Autori zaključuju da bi injektovanje 11–22 miliona tona SO2 godišnje moglo smanjiti intenzitet i trajanje talasa za 25% do 80%, zavisno od količina. Međutim, SAI ne uklanja problem kiseljenja okeana i nosi niz neizvesnih regionalnih i ekoloških rizika, pa ne može zameniti hitno smanjenje emisija i uklanjanje CO2.
Studija: „Anti‑solarni” Sprej U Stratosferi Može Znatno Ublažiti Morske Toplotne Talase
Kryssia Campos/Getty Images
Zemlja se trenutno zagreva na nivoe neviđene u približno 6.500 godina. Tokom leta 2026. dugi toplotni talas pogodio je Zapadnu Evropu (najtopliji jun u zapisima), a u julu je zabeležena najviša prosečna temperatura površine mora izvan polarnih regiona.
Dr Lala Kounta i istraživački tim sa Michigan State University analizirali su rezultate ARISE‑SAI klimatskih simulacija kako bi procenili koliko bi stratosferska aerosolna injekcija (SAI) — „anti‑solarni” sprej — mogla smanjiti intenzitet i trajanje morskih toplotnih talasa.
Ključni nalazi
Simulacije pokazuju da bi:
- ubrizgavanje do 11 miliona tona SO2 godišnje koje bi ograničilo globalno zagrevanje za približno 2,5 °F (~1,4 °C) moglo smanjiti intenzitet morskih toplotnih talasa za oko 25% i njihovo trajanje za ~21%,
- ubrizgavanje do 22 miliona tona SO2 godišnje koje bi ograničilo zagrevanje na ~2 °F (~1,1 °C) moglo smanjiti intenzitet talasa za ~75% i trajanje za ~80%.
Model takođe predviđa da bi većina aerosola bila raspoređena u Južnoj hemisferi, što nosi dodatne, manje istražene atmosferske efekte i regionalne klimatske posledice.
Studio023/Getty Images
Kako radi SAI
Koncept SAI oponaša prirodne efekte velikih vulkanskih erupcija: kada vulkan izbaci velike količine sulfur‑dioksida (SO2) u stratosferu, on se hemijski transformiše u sitne aerosolske kapljice koje reflektuju deo sunčevog zračenja i privremeno hlade planetu. Primer je erupcija planine Pinatubo 1991. godine koja je ubacila oko 22 miliona tona SO2 i smanjila globalnu prosečnu temperaturu za više od 1 °F (~0,6 °C) na skoro dve godine.
Da bi se ponovio sličan efekat veštački, naučnici bi koristili specijalizovane letelice za ispuštanje SO2 u stratosferu. Važno je da se injekcija izvrši u stratosferi jer na nižim visinama kiša brzo uklanja aerosole.
Ograničenja i rizici
Iako simulacije ukazuju na značajne kratkoročne koristi za smanjenje intenziteta i trajanja morskih toplotnih talasa, SAI ne rešava dugoročne posledice klimatskih promena: okeani bi nastavili da apsorbuju atmosferaski CO2, što vodi do kiseljenja mora i promena u hemiji okeana. Dodatno, postoji niz neizvesnosti i rizika — promena padavina, regionalne klimatske posledice, uticaj na ozonski omotač, operativni i politički izazovi, kao i potreba za međunarodnom regulacijom.
Stoga autori naglašavaju da SAI ne sme biti zamena za hitno smanjenje emisija i ciljana uklanjanja CO2, već potencijalno privremeno ili dopunsko sredstvo dok se smanjuju emisije i razvijaju trajna rešenja.
Zaključak
ARISE‑SAI simulacije pokazuju da bi reflektujući aerosoli u stratosferi mogli značajno ublažiti morske toplotne talase, ali uz važne naučne, etičke i upravljačke nedoumice. Dalja istraživanja, međunarodni konsenzus i pažljiva procena rizika su neophodni pre bilo kakvih praktičnih koraka.
Pomozite nam da budemo bolji.
