Globalna analiza 80 studija (133 vrste u 28 zemalja) pokazuje da životinje u urbanim sredinama postaju hrabrije, aktivnije i sklonije riziku u odnosu na svoje ruralne kolege. Efekat je najočigledniji kod ptica (više od 70% podataka), dok su insekti, vodozemci i gmizavci slabo zastupljeni. Autori upozoravaju na veće kontakte ljudi i divljih životinja i preporučuju povezane zelene površine, smanjenje stresora i dodatna istraživanja.
Studija: Gradovi Čine Divlje Životinje Hrabrijim I Sklonijim Riziku — Posledice Za Ljude I Ekosisteme
Photo Credit: iStock
Nova globalna analiza pokazuje da divlje životinje koje žive u urbanim sredinama postaju vidno hrabrije, aktivnije i sklonije riziku u poređenju sa pripadnicima istih vrsta iz manje razvijenih područja. Istraživanje, objavljeno u Journal of Animal Ecology, ukazuje da se ovaj obrazac javlja dosledno širom sveta kako urbanizacija napreduje.
Timovi sa Lewis & Clark College, CEFE‑CNRS iz Montpellier-a i North Dakota State University pregledali su podatke iz 80 prethodnih studija koje obuhvataju 133 vrste u 28 zemalja, kako prenosi British Ecological Society na Phys.org. Najjasniji efekat zabeležen je kod ptica — one čine više od 70% dostupnih podataka — dok insekti, vodozemci i gmizavci čine svega oko 10% ispitanih slučajeva, što ukazuje na veliku taksonomsku prazninu u istraživanjima.
„Otkrili smo da, gde god da ste u svetu, urbanizacija menja ponašanje na dosledne, predvidive načine,“ kaže prva autorka dr Tracy Burkhard. „Najjači rezultat bio je veća sklonost ka riziku — životinje su hrabrije.“
Ako životinje postanu spremnije da rizikuju u blizini ljudi, to može dovesti do češćih susreta koji su potencijalno opasni i za ljude i za divlje životinje, upozoravaju autori. Promene nisu ograničene na vrste koje ljudi tradicionalno povezuju sa gradom (golubovi, galebovi, pacovi): slične adaptacije primećene su i kod nekih ptica ranije vezanih za ruralna staništa (u radu su pomenute vrste kao što su whitethroat, yellowhammer i redpoll).
Zašto se to dešava?
Gradovi preoblikuju prirodna staništa kroz puteve, zgrade, buku, veštačko osvetljenje i fragmentisane zelene površine. Takođe stvaraju nove izvore hrane i skrovišta — od otpada i hranilica do građevinskih zaklona. Tokom vremena, jedinke koje uspešno tolerišu ili koriste ove uslove imaju veću verovatnoću da prežive i prenesu svoje osobine, pa urbanizovana mesta popunjavaju jedinke prilagođenije životu uz ljude.
Posledice i preporuke
Promene u ponašanju mogu da utiču na ceo urbani ekosistem: menjaju obrasce takmičenja, ishrane, migracije i razmnožavanja. Istraživači zato pozivaju urbaniste da u planiranje gradova uključe ponašanje životinja. Među glavnim preporukama su stvaranje povezanih zelenih površina i koridora koji omogućavaju održavanje gene flow‑a i smanjuju genetsku izolaciju, kao i dizajn gradova koji umanjuje stresore koji životinje teraju na rizično ponašanje.
Autori posebno ističu potrebu za dodatnim istraživanjima usmerenim na insekte, vodozemce i gmizavce kako bi se dobila potpunija slika uticaja urbanizacije na biodiverzitet.
„Taksonomska neuravnoteženost u dostupnim podacima treba da podstakne naučnike da proučavaju sva organizma koja žive u gradovima, a ne samo najvidljivije,“ dodaje koautorka dr Anne Charmantier.
Izvor: rad objavljen u Journal of Animal Ecology, izveštaj British Ecological Society na Phys.org.
Pomozite nam da budemo bolji.
