Milovan Drecun ocenjuje da je najava formiranja prištinske žandarmerije pokušaj potpune militarizacije AP KiM i da to, po njegovom mišljenju, krši Rezoluciju 1244. On tvrdi da se pod maskom žandarmerije formiraju regularne vojne jedinice koje bi mogle biti raspoređene bez saglasnosti komandanta KFOR-a. Drecun upozorava na ubrzano opremanje i međunarodnu podršku KBS, prognozira završetak transformacije do 2028. i poziva na pojačanu podršku Srbima na severu i insistiranje na dijalogu.
Drecun: Najava prištinske žandarmerije pokušaj je militarizacije KiM i pretnja za sever
© FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ bg
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove, ocenio je da najava Prištine o formiranju žandarmerije kao nove strukture tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga predstavlja pokušaj potpune militarizacije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (AP KiM). Po njegovim rečima, pod izgovorom formiranja specijalne jedinice stvaraju se klasične vojne formacije koje, kako tvrdi, nisu dozvoljene Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Drecun je istakao da je cilj takve najave da se zaobiđe dogovor koji, prema navodima bivšeg generalnog sekretara NATO-a, predviđa da bez saglasnosti komandanta KFOR-a tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS) ne mogu da budu raspoređivane uz administrativnu liniju niti na severu AP KiM.
"To je pokušaj da, bez odobrenja komandanta KFOR-a, budu raspoređene prave vojne jedinice koje će biti predstavljene kao neka žandarmerija", rekao je Drecun za TV Pink.
Drecun smatra da je to najveća opasnost i navodi da je premijer Prištine Aljbin Kurti najavio prisustvo KBS na severu Kosova kada se za to stvore uslovi — potez koji, po njegovim rečima, treba da zamaskira transformaciju KBS u regularnu vojnu silu. Drecun smatra da zapadne zemlje razumeju rizike, ali su spremne da prihvate takav razvoj događaja.
Geopolitički kontekst i podrška
Drecun je upozorio na dugoročne geopolitičke planove Sjedinjenih Država i podsetio na projekat izgradnje vojne infrastrukture na Zapadnom Balkanu (Albanija, Bugarska i AP KiM). Prema njegovom tumačenju, radi se o koridoru koji povezuje Jadransko i Crno more i koji bi mogao da uključi i vojnu prisutnost u AP KiM kao deo šire strategije.
On je naveo da se opremanje i obuka KBS ubrzava i ocenio da su KBS ušle u treću, završnu fazu transformacije koja bi trebalo da bude okončana do 2028. godine. Drecun je ukazao da Priština u tom procesu ima značajnu podršku nekih zapadnih država — pre svega SAD, Turske, Velike Britanije i Nemačke — kao i donacije i nabavke opreme iz inostranstva.
Procena rizika i preporuke
Drecun ocenjuje da Srbija nije u mogućnosti jednostavno da zaustavi formiranje pomenutih oružanih formacija i da KFOR, iako po mandatu dužan, nije reagovao kako bi sprečio takve poteze. Po njegovom mišljenju, proces jačanja KBS je delimično nepovratan i nastaviće se.
On poziva na kontinuiranu podršku Srbima na severu KiM, intenziviranje diplomatskih napora i insistiranje na dijalogu sa Prištinom, kao i na doslednu primenu obaveza međunarodne zajednice po Rezoluciji 1244. Drecun takođe pominje konkretne primere međunarodnih donacija (npr. donacija Turske od četiri miliona evra) i kombinacije kupovina i donacija u opremanju KBS.
Zaključak: Drecun upozorava da najava formiranja žandarmerije predstavlja signal za moguću dalju militarizaciju AP KiM i poziva na pojačan diplomatski i praktični angažman radi zaštite srpskog stanovništva na severu.
Pomozite nam da budemo bolji.
