800-godišnji "grleći kosturi" iz Opola: DNK potvrdio — dve žene bez genetskog srodstva

Otprilike pre 800 godina, u katedrali Uzvišenja Sv. Krsta u Opolu (13. vek), dve osobe su sahranjene u položaju koji podseća na zagrljaj. Nova analiza drevne DNK otkrila je da su obe osobe bile žene i da između njih nije postojao blizak genetski srodnički odnos.

Arheološki kontekst i položaj skeleta

Kosturi su iskopani tokom zaštitnih arheoloških istraživanja u Opolu između 2022. i 2025. Jedna osoba bila je položena u skladu sa uobičajenim hrišćanskim sahranjivanjem tog doba — na leđima, s rukama uz telo. Druga je ležala na boku, s jednom rukom pod glavom prve, što podseća na zagrljaj. Na osnovu pozicije skeleta, istraživači pretpostavljaju da su sahranjene istovremeno.

DNK analiza i njen značaj

Autori studije iz Sekcije za bioantropologiju Instituta Ludwik Hirszfeld izolovali su DNK iz kostiju i rekonstruisali fragmente genetskog koda. Kako je objasnila saradnica na studiji Joanna Romeyer-Dherbey, proces podseća na sastavljanje knjige razrušene na bezbroj sitnih komadića: sekvenciranje fragmenata i računarska rekonstrukcija omogućili su pouzdanu procenu pola i rodbinskih veza.

The Cathedral of the Exaltation of the Holy Cross in Opole, Poland. | Credit: Magdalena Przysiężna-Pizarska

"Otkrivanje netipičnog ukopa u tako jedinstvenom ambijentu prirodno je pokrenulo pitanja o prirodi odnosa među osobama koje su zajednički položene u jednom grobu", rekla je Agata Cieślik, biološka antropologinja.

Rezultati su pokazali da su oba skeleta ženskog pola i da ne dele blisko genetsko poreklo, što čini ovu grobnicu prvim genetski potvrđenim istopolnim dvostrukim ukopom u srednjovekovnoj Poljskoj.

Šta položaj groba govori o statusu sahranjenih?

Grobnica se nalazila uz zid katedrale — mesto koje je često bilo rezervisano za ugledne ličnosti i lokalnu elitu. U srednjem veku su, s druge strane, ukopi osoba za koje se verovalo da su "revenanti" (mrtvi koji bi se vratili) obično bili izvedeni na neposvećenom terenu, izolovano i praćeni zaštitnim merama (npr. vezivanje, utezanje kamenom ili seciranje). Odsustvo takvih rituala i sam položaj sahrane ukazuju da ove žene verovatno nisu bile marginalizovane niti predmet takvih strahova.

Moguća objašnjenja veze između žena

Istraživači upozoravaju da položaj tela sam po sebi ne dokazuje romantičnu vezu. U srednjem veku ljudi su mogli biti povezani na različite načine: kroz zajedničko domaćinstvo, religijska bratstva, ekonomske obaveze ili tzv. "fiktivno srodstvo"—društveno priznate veze koje su funkcionisale slično porodici.

Excavations in Opole, Poland, with multiple burials, including the "hugging skeletons." | Credit: Magdalena Przysiężna-Pizarska

Medievalni zakoni i crkveni izvori oštro su osuđivali istopolne seksualne odnose, ali autoritet i prestiž koji pruža sahrana pored katedrale čine malo verovatnim da su te žene bile javno progonjene zbog seksualne orijentacije. Ipak, konačan zaključak o njihovoj međusobnoj vezi ostaje otvoren.

Dalja istraživanja

Istraživači napominju da bi šira genetska analiza drugih grobova iz regiona i perioda mogla pokazati da li su ovakvi istopolni dvostruki ukopi izolovani slučajevi ili deo šireg obrazca. Tokom iskopavanja u Opolu pronađeni su i brojni artefakti — novčići, nakit, ostaci životinja i keramika — koji će pomoći u rekonstrukciji svakodnevnog života i društvene strukture srednjovekovnog grada.

Zaključak: Iako DNK potvrđuje pol i nedostatak bliskog srodstva, priroda veze između dve žene iz Opola ostaje predmet daljih tumačenja. Ovaj nalaz proširuje razumevanje srednjovekovnih pogrebnih praksi i podstiče nova pitanja o društvenim vezama u prošlosti.