22. maja 1992. u Banjaluci je zbog zabrane međunarodnog vazdušnog saobraćaja i nemogućnosti dopreme medicinskog kiseonika u inkubatorima preminulo 12 novorođenčadi. Prvi apel za pomoć upućen je 21. maja, a industrijski kiseonik koji je pristizao nije bio odgovarajući za najmlađe pacijente. Agonija je završena probijanjem koridora; danas su održani parastosi, položeni venci i najavljena "Aleja 12 beba" u znak sećanja.
22. maj 1992: Dan Kada Je 12 Banjalučkih Beba Ostalo Bez Daha
© Срна
22. maja 1992. ostao je zabeležen kao dan velike tragedije u Banjaluci: zbog zabrane međunarodnog vazdušnog saobraćaja, koju je donio Savet bezbednosti UN, onemogućen je transport neophodnog medicinskog kiseonika iz Beograda, a u inkubatorima je u jednom danu preminulo 12 novorođenčadi. Da im tada nije uskraćena šansa za lečenje, danas bi imale 34 godine.
Hronologija događaja
Prvi apel iz Kliničko-bolničkog centra u Banjaluci упућен је 21. maja 1992. Zaposleni su pokušali da nadomeste nedostatak medicinskog kiseonika industrijskim bocama koje su, nakon apela, dostavljali pojedinci i organizacije iz Banjaluke. Međutim, industrijski kiseonik nije bio sterilан, nije imao odgovarajuću vlažnost i boce su bile punjene pod različitim pritiscima, što ga je činilo neprikladnim za najosetljivije pacijente.
Prva beba preminula је 22. maja 1992. godine, nakon čega je usledila agonija i smrt ostalih novorođenčadi. Do 19. juna iste godine u Banjaluci je ukupno preminulo 12 beba, koje su postale simbol kršenja ljudskih prava i nečovečnosti međunarodne zajednice.
Agonija je okončana tek kada je probijen koridor i kada je banjalučki region ponovo povezan sa delovima Republike Srpske i Srbije. U okviru posledica tragedije, trinaesta beba, Slađana Kobas, izgubila je život sa 14 godina, dok je četvrnaesta, Marko Medaković, ostao sa trajnim zdravstvenim posledicama zbog nedostatka kiseonika.
Sećanje i reakcije
Na spomen-obeležju "Život" u centru Banjaluke položeni su venci i služen je parastos povodom 34. godišnjice. Porodice preminulih, članovi udruženja i zvaničnici prisustvovali su obeležavanju, koje podseća na ljudsku dimenziju tragedije i posledice političkih odluka.
"Naša bol je uvek živa rana koja svakim prolaskom vremena sve više boli, a nikada ne zarasta", izjavila je Željka Tubić, sekretar Udruženja "12 beba".
Zvaničnici Republike Srpske istakli su obavezu da čuvaju sećanje i istinu o stradanju: prema rečima predsednika Srpske, Siniše Karana, bebe su izgubile život zbog "nerazumevanja i nehumanosti onih koji su u tom trenutku odlučivali o ljudskim sudbinama". Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, ocenila je da je smrt "banjalučkih zvezdica" trajna mrlja na obrazu čovečanstva.
Milorad Dodik je poručio da će žrtve ostati u kolektivnom sećanju Republike Srpske, dok je Nenad Stevandić istakao da je neophodno da se poruka o ovoj tragediji i traženje iskrenog kajanja čuje i u međunarodnim diplomatskim krugovima. Denis Bojić, direktor Memorijalnog centra RS, najavio je formiranje "Aleje 12 beba" u parku "Mladen Stojanović", gde će svako drvo biti posvećeno jednoj tragično preminuloj bebi.
Zašto je važno sećanje
Ova tragedija se izdvaja ne samo po broju nastradalih najmlađih, već i po simbolici — ona podseća na posledice političkih odluka i međunarodnih mera koje neposredno utiču na živote civila, posebno najranjivijih. Obeležavanje, parastosi i memorijalne aktivnosti služe da se očuva sećanje, poštuju žrtve i podseti na potrebu humanosti u kriznim vremenima.
Pomozite nam da budemo bolji.
