Irak je pokrenuo hitnu obnovu Zigurata u Uru s početnim budžetom od 382.000 dolara i planiranim završetkom do jula 2026. Radovi uključuju restauraciju prvog nivoa, glavnih stepenica, sanaciju pukotina i rekonstrukciju trećeg nivoa prema arheološkim podacima. Glavni razlog hitnosti su klimatske promene — suva klima, povećan salinitet zemljišta i erozija vetrom i peskom. Tim koristi replike originalnih opeka i lokalnu glinu, a UNESCO i međunarodni partneri ističu potrebu za dugoročnom zaštitom.
Irak Pokreće Hitnu Restauraciju Zigurata u Uru — Spašavanje 4.000-godišnje Baštine Od Klimatske Erozije
Restoration of the ziggurat temple in ancient Ur (photo credit: Bildagentur Zoonar GmbH at Shutterstock)
Irak je pokrenuo novu kampanju za obnovu drevnog Zigurata u Uru, jedan od najbolje očuvanih primera mezopotamske arhitekture, uz početni budžet od 382.000 dolara i planirani rok završetka do jula 2026. godine. Radovi kombinuju tradicionalne graditeljske tehnike i moderne konzervatorske standarde kako bi se zaustavila ubrzana degradacija spomenika izazvana klimatskim promenama.
Šta se obnavlja
Prema izveštajima iračkog portala Shafaq News, radovi obuhvataju:
- restauraciju prvog nivoa zigurata i tri glavne merdevinske ose;
- sanaciju pukotina na drugom nivou;
- rekonstrukciju trećeg nivoa na osnovu dostupnih arheoloških dokaza.
Istorijski okvir
Zigurat je podignut oko 2112. p.n.e. pod Trećom dinastijom Ura u čast boga Meseca Nanne. Tokom neo-babilonskog perioda građevina je delimično stradala, a kasnije ju je obnovio poslednji neo-babilonski vladar Nabonid (vladao od 556. p.n.e.). U XIX veku, 1862. godine, Henry Rawlinson je identifikovao Ur Kaśdim (po judeo-hrišćanskoj tradiciji mesto rođenja Avrama) sa lokalitetom Tell el-Muqayyar koji se nalazi pored zigurata.
Pretnja: klimatska erozija
Arheolozi i lokalne vlasti upozoravaju da je sajt u „stanju hitnosti“ zbog surove, suve klime koja povećava salinitet zemljišta. Kombinacija jakih vetrova i peščanih dina izaziva eroziju, naročito na severnoj strani hrama, što povećava rizik od daljeg propadanja ili delimičnog urušavanja.
„Sajt je u stanju hitnosti. Objekat je direktno izložen propadanju i mogućem urušavanju zbog vremenskih uslova,“ izjavio je arheolog Karrar Jamal Abed za Reuters.
Metode restauracije
Restauraciju nadgleda arheolog Kadhim Hassoun Honeihin. Tim koristi lokalno pravljene opeke i tradicionalne tehnike: uzet je uzorak originalne opeke i proizvedena je replika sa istim hemijskim i fizičkim svojstvima, dok je koristena i glina iz okoline slične istorijskom Ur-u. Honeihin ističe da je preciznost pri reprodukciji materijala ključna za verodostojnost radova i dugotrajnost konzervacije.
Međunarodna zabrinutost i dodatni projekti
UNESCO je ranije upozorio da su arheološki lokaliteti u južnom Iraku posebno ranjivi zbog erozije i nedostatka dugoročnih mera zaštite. Pored Zigurata u Uru, iračke vlasti, uz podršku Italije, pokreću i projekat zaštite lokaliteta Taq Kasra (Apsida Ktesifona) u blizini Bagdada. Italijanski predlog fokusira se na sanaciju strukturnih pukotina i očuvanje spomenika u skladu sa međunarodnim standardima.
Direktor Direkcije za antikvitete i nasleđe Bagdada, Ali Basim, napominje da su povećani brojevi iračkih i stranih turista dodatni razlog da se ubrzaju radovi na očuvanju ovih lokaliteta. Stručnjaci se nadaju da će nakon završetka trenutno planiranih radova biti uspostavljen redovan program održavanja kako bi se spriječila dalja degradacija.
Zašto je ovo važno: Restauracija Zigurata u Uru nije samo arheološki poduhvat — to je pokušaj da se sačuva deo univerzalne kulturne baštine koji je izložen neposrednoj opasnosti usled promena klime i prirodne erozije.
Pomozite nam da budemo bolji.
