Studija u časopisu Earth's Future upozorava da rast satelitskih megakonstelacija može značajno povećati zagađenje gornjih slojeva atmosfere i uticati na klimu. UCL procenjuje da će udeo megakonstelacija u klimatskom uticaju svemirske industrije porasti sa 35% (2020) na 42% (2029), uz moguće emisije čađi do 870 tona godišnje. Iako trenutni učinak na ozon deluje mali (~0,02% do 2029.), naučnici pozivaju na bržu regulaciju i izbor manje štetnih goriva.
Satelitski bum preti klimi: megakonstelacije mogu zagađivati gornju atmosferu
Photo Credit: iStock
Brzi rast satelitskih „megakonstelacija“ — velikih mreža satelita za internet, navigaciju i praćenje vremena — mogao bi da pretvori gornje slojeve atmosfere u novo žarište zagađenja sa dalekosežnim posledicama po klimu i vreme na Zemlji.
Šta kaže studija?
Studija objavljena u časopisu Earth's Future, koju su sproveli istraživači sa University College London (UCL), analizirala je lansiranja raketa i postavljanje satelita u periodu 2020–2022 i modelirala razvoj do 2029. godine. Autori procenjuju da će udeo megakonstelacija u klimatskom uticaju svemirske industrije porasti sa oko 35% 2020. na približno 42% do 2029. godine.
Zašto je čađ iz raketa problem?
Glavni uzrok zabrinutosti je crni ugalj (black carbon) iz tragova sagorevanja raketnih motora. Za razliku od zagađenja na tlu, emisije se direktno ubacuju u gornje slojeve atmosfere gde mogu ostati dugo i imati pojačan efekat. Istraživači napominju da crni ugalj iz raketa ima do ~540 puta jači kratkoročni klimatski učinak nego isti tip čestica oslobođenih pri površinskom sagorevanju.
Skaliranje emisija
Prema projekcijama, svemirska industrija bi do 2029. mogla emitovati oko 870 tona čađi godišnje — što je približno jednako godišnjim emisijama svih putničkih automobila u Velikoj Britaniji, kako navodi Earth.com. Pokretači ovog trenda su privatne kompanije: mreža SpaceX Starlink ima skoro 12.000 satelita, a konkurentski sistemi se razvijaju. Aktivnost lansiranja porasla je na 329 lansiranja 2025. (u poređenju sa 114 u 2020.).
Moguće posledice po klimu i ozon
Nagomilavanje čađi i drugih čestica u gornjoj atmosferi može smanjiti količinu sunčeve svetlosti koja dopire do površine, što bi teoretski imalo lokalno "hlađenje". Međutim, takva promena može poremetiti obrasce padavina, poljoprivredu, ekosisteme i atmosferske cirkulacije na načine koje nauka još uvek ne razume u potpunosti.
Postoje i rizici po ozonski omotač: raketne emisije mogu sadržati hemikalije koje oštećuju ozon (npr. hlorne jedinjenja), a čestice od lansiranja i sagorevanja satelita mogu ubrzati hemijske reakcije. Trenutna procena uticaja na ozon je relativno mala — oko 0,02% globalnog smanjenja do 2029. — ali budući efekti zavise od izbora goriva i skale industrije.
„Lansiranja raketa su jedinstveni izvor zagađenja, ubrizgavajući štetne hemikalije direktno u više slojeve atmosfere i kontaminirajući poslednje relativno netaknuto okruženje Zemlje“, rekao je dr Connor Barker, vodeći autor studije.
Regulacija i naredni koraci
Autori upozoravaju da je trenutno malo međunarodnih pravila koja ograničavaju ovaj tip zagađenja i pozivaju na bržu, strožu regulaciju i nadzor. Profesorica Eloise Marais opisala je trenutnu situaciju kao "malo-razmerni, neregulisani geo-inženjering eksperiment" i istakla da još uvek postoji šansa da se deluje pre nego što promene postanu teže reverzibilne.
Šta to znači za javnost?
Dok mnoge usluge svakodnevice (internet, GPS, strimovanje, prognoze vremena) zavise od satelita, brzo širenje satelitskih mreža može prebaciti skrivene ekološke troškove na širu javnost. Odlučivanje o gorivima, tehnologijama i pravilima poslovanja u narednim godinama biće ključno za ublažavanje rizika.
Zaključak: Studija ukazuje na stvaran i rastući problem — emisije iz raketa i rast megakonstelacija mogu značajno uticati na gornju atmosferu i klimu. Potrebna je međunarodna koordinacija, transparentnost i regulacija kako bi se rizici smanjili.
Pomozite nam da budemo bolji.
