Kratko: Skoro 12 godina rata i kolaps rijala stvorili su ozbiljnu humanitarnu krizu u Jemenu. Kamp Maryamah u Sejunu, sa oko 4.899 raseljenih domaćinstava, pati od drastičnog pada pomoći, visokih temperatura, nestanaka struje i nedostatka lekova. Lokalno stanovništvo sve češće deli iste probleme, što pojačava tenzije i konkurenciju za ograničene resurse.
Jemen: Borba za oskudne resurse u kampu Maryamah — raseljeni i domaći na ivici izdržljivosti
A man walks between makeshift tents patched together from tarpaulins, fabric sheets and scrap materials at an IDP camp in Yemen’s Seiyun city [Saeed Al-Batati/Al Jazeera]
Sejun (Seiyun), Jemen — Skoro 12 godina rata i kolaps jemenskog rijala dovedli su do oštre humanitarne krize: dvadesine miliona ljudi osećaju posledice nestašice hrane i osnovnih usluga. Kamp Maryamah, jedan od nekoliko kampova u istočnoj provinciji Wadi Hadramaut, danas simbolizuje tu krizu.
Statistika i kontekst: Prema dostupnim podacima, u Jemenu ima oko 4,8 miliona interno raseljenih lica (IRL). Kampovi u i oko Sejuna zajedno smeštaju približno 4.899 raseljenih domaćinstava, dok lokalne registrovane brojke za Sejun iznose 4.823 domaćinstava (oko 38.487 ljudi). Rat između Huta i međunarodno priznate vlade do 2021. je doveo do procene od oko 377.000 direktnih i indirektnih smrtnih slučajeva, prema većem izveštaju UN-a.
Pad humanitarne pomoći i svakodnevne posledice
Maryamah je nekada dobijala redovnu podršku međunarodnih organizacija, ali u poslednje četiri godine pomoć je drastično smanjena zbog finansijskih rezova i drugih logističkih prepreka. Posledice su vidljive: porodice žive u improvizovanim zaklonima od drvenih greda i cerada, često bez prozora i sa lošom ventilacijom.
"Ako nađem posao i zaradim malo novca, jedemo. Ako ne nađem, idemo da spavamo gladni," rekao je Ali Sagher Shareem, 51, koji je pre dve godine stigao iz Hodeide.
Letnje temperature često prelaze 40°C, a produženi nestanci struje onemogućavaju rashlađivanje šatora — uslovi su opisivani kao "kao u pećnici". Zdravstveni troškovi dodatno opterećuju porodice: mnogima su potrebni pregledi i lekovi koje ne mogu da priušte.
Napetosti između raseljenih i lokalnog stanovništva
Kako su lokalne zajednice same dovedene do ekonomske krajnje tačke, bilo je slučajeva tenzija zbog podele ograničene pomoći. Neki meštani, čija su primanja izuzetno srozana inflacijom — kao što je primer penzionera čija je penzija u dolarima izgubila vrednost — tvrde da su u istoj ili gorem položaju od raseljenih i traže pristup pomoći.
Nadia Saif al-Fakhiri, zvaničnica koja nadgleda kampove u Hadramautu, opisala je prilike kao "veoma jadne": mnoge porodice ne mogu da priušte više od jednog ili dva obroka dnevno i suočavaju se sa psihološkim teškoćama.
Kako se ljudi snalaze
Raseljenima i lokalnima preostaju male strategije preživljavanja: povlačenje dece iz škole, prodaja ograničenih resursa (drva, lične imovine), rad na povremenim poslovima ili traženje pomoći od komšija. To povećava ranjivost i smanjuje šanse za dugoročnu stabilizaciju.
Zaključak: Kamp Maryamah predstavlja mikrokozmos šire jemenske krize — kombinacija dugotrajnog sukoba, ekonomskog kolapsa i smanjenja humanitarne pomoći dovela je raseljene i domaće porodice na ivicu opstanka. Hitna obnova finansiranja pomoći, stabilizacija valuta i obezbeđivanje osnovnih usluga su ključni za ublažavanje patnje.
Pomozite nam da budemo bolji.
