Preko 100.000 raseljenih nakon huti ofanzive: Kampovi u Taizu pretrpani i bez osnova za život

Hajja Fatima Mohammed Saleh, 70-godišnja Jemenkinja, jedna je od desetina hiljada ljudi raseljenih iz gubernije Taiz na jugozapadu Jemena usled intenzivnih sukoba između snaga međunarodno priznate vlade i Huti pokreta.

Grupa podržana iz Irana, poznata i kao Ansar Allah ili Huti, sada kontroliše veći deo severozapadnog Jemena, uključujući glavni grad Sanu. Njihova najnovija ofanziva usmerena je na zapadnu obalu, a tokom napada prošle nedelje preuzeli su kontrolu nad lukom al-Mokha i delovima obale Crvenog mora.

Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), najmanje 100.000 ljudi je pobeglo iz svojih domova posle ponovnog izbijanja sukoba, često ostavljajući sve svoje stvari zbog brzine ofanzive. Lokalni organi u Taizu navode da je između 10. avgusta i 15. septembra raseljeno 65.845 ljudi, od kojih oko 95% potiče iz pet najteže pogođenih distrikta: Jabal Habashi, Al-Maafer, Maqbana, Al-Wazi'iyah i Mawza.

„Napad je bio ogroman, nikada ranije nismo videli ništa slično. Granate su se jako obrušavale na selo, a metci su leteli na sve strane“, rekao je Saleh. „Nismo imali izbora već da bežimo ka bezbednom mestu. Sve smo ostavili i dugo pešačili. Ja sam posebno patila jer sam invalid i ne mogu da hodam — morala sam da se vučem rukama kroz kišu i poplave dok nismo našli vozilo koje nas je prevezlo.“

Humanitarna situacija u kampovima

Kampovi u i oko Taiza, među kojima je i al-Munij u oblasti al-Bireen oko 40 km jugozapadno od grada, brzo su pretrpani. Al-Munij je proširen na površinu od oko 2 km², ali mnogi raseljeni i dalje žive na otvorenom. Stanovnici se žale na ograničen pristup pitkoj vodi, nedovoljan broj sanitarnih objekata i nedostatak adekvatnog skloništa.

Osama al-Wafi, supervizor kampa Mushrifa i predstavnik lokalne Izvršne jedinice, opisao je situaciju kao „tešku i tragičnu“. Prema njegovim rečima, više od 1.500 porodica stiglo je u kampove u poslednjih nekoliko dana, a većina ostaje izložena zbog nedostatka ozbiljnog smeštaja.

Displaced man Hajj Saif Qaed Thabet, 73, has been living in the open air since he arrived with his family at al-Munij camp on Thursday, September 10 [Al Jazeera]

„Ovi ljudi su raseljeni i izgubili su sve osnovne potrebe za život — domove, njive i stoku. Sada traže samo zaklon“, rekao je al-Wafi.

Među raseljenima su stare osobe, žene i deca; mnogi su ostavili medicinsku opremu, solarne panele i stoku, koja je stradala ili je bila opljačkana tokom bekstva. Priče stanovnika, poput Hajj Saif Qaed Thabeta (73) i Malouk Ahmed Ali (55), oslikavaju hitnost pomoći: žive na otvorenom ili u malim šatorima, bez osnovnih uslova za dostojanstven život.

Širi geopolitički i bezbednosni kontekst

Ofanziva na obalu i zauzimanje luke al-Mokha pojačavaju zabrinutost za bezbednost plovnih puteva u Crvenom moru. Kontrola obale utiče na položaj Bab al-Mandeb prolaza — strateškog moreuza koji povezuje Crveno more i Zaliv Aden — što ima potencijalne posledice po globalne trgovačke rute i dodatno zaoštrava napetosti između SAD i Irana.

Građanski rat u Jemenu traje više od decenije; sukobi su se intenzivirali u julu kada su Huti uveli pomorsku blokadu i počeli da ciljaju brodove u regionu. Od tada su se snage lojalne međunarodno priznatoj vladi pokrenule u kontraofanzivu kako bi povratile izgubljene položaje, uključujući pokušaje povratka al-Mokhe.

Humanitarne agencije upozoravaju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati ukoliko sukobi zahvate Taiz grad direktno, jer bi to izazvalo nove talase raseljavanja i još veći pritisak na pretrpane kampove i osnovne usluge.

Šta je potrebno

Potreban je brz pristup hitnoj humanitarnoj pomoći: sklonište, pitka voda, sanitarni čvorovi, zdravstvena i specijalizovana pomoć za ranjive—stare, trudnice i osobe sa invaliditetom. Takođe je nužna diplomatska i međunarodna inicijativa za smanjenje tenzija radi zaštite civilnog stanovništva i ključnih morskih ruta.