Revolucija (opet) pojela svoju decu: Koja zanimanja najviše ugrožava veštačka inteligencija?

Veštačka inteligencija (AI) već uveliko oblikuje tržište rada. Na globalnom nivou beleži se pad broja oglasa za zapošljavanje, posebno u administrativnim i kancelarijskim poslovima, ali i u delovima IT sektora i pravnim službama. Dosadašnja istraživanja ukazuju da će oko 10% zanimanja biti ozbiljno pogođeno daljim razvojem AI, za 80% će AI imati određeni uticaj, dok za oko 10% zanimanja očekuju se minimalne promene.

Važno je naglasiti da AI retko potpuno zamenjuje zanimanje, ali može dramatično smanjiti obim posla i potrebu za radnom snagom u pojedinim granama. Sagovornici RT Balkan ističu da će tržište rada doživeti velike promene, ali i da svaka industrijska revolucija istovremeno stvara nova, ranije nepostojeća radna mesta.

Ko će biti najviše pogođen

Aleksandar Mastilović, konsultant za AI u Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, upozorava da će potražnja za određenim zanimanjima znatno opasti:

„Administrativni radnici, šalterska zanimanja i veliki broj radnih mesta u javnoj upravi značajno će se smanjiti. Po prvi put bi industrijska revolucija mogla da značajno pogodi i visokoobrazovane profesije sa fakultetskim diplomama.“

Mastilović napominje da je Srbija posebno ranjiva: više od 80% našeg IT sektora radi po modelu autsorsinga — izvoze se radni sati, a ne proizvodi. Upravo taj poslovni model predstavlja prvu metu automatizacije.

Programeri i pravnici — prve promene

Interesantno je da su među prvima na udaru bili programeri — tvorci tehnologije — jer alati sve više automatizuju zadatke koji su ranije zahtevali junior i srednji kadar. Potražnja za pravnicima, naročito pripravnicima i младjim pravnim analitičarima, takođe će opasti jer AI može brzo da obrađuje i analizira velike količine dokumenata, uz ljudski nadzor.

„AI greši i mora prolaziti kroz nadzor, pa će i dalje biti potreban jedan ili dva pripravnika“, kaže Mastilović.

Ipak, programeri kao profesija neće nestati — AI se unapređuje ljudskim radom, ali se očekuje koncentracija poslova na najiskusnije stručnjake. Problem se javlja u smeni generacija: ako danas nema dovoljno pripravnika i junior kadrova, ko će za 10–20 godina upravljati i razvijati AI sisteme?

Zanimanja koja će teže biti zamenjena

Mastilović i drugi sagovornici ukazuju da AI u skorije vreme neće moći da zameni zanimanja koja zahtevaju fizički rad, empatiju i neposrednu ljudsku interakciju: zanatlije, građevinske radnike na skelama, negovateljice u domovima, medicinske sestre, babice, učitelje, dispečere hitne pomoći, socijalne radnike i psihologe.

Nova zanimanja i prilike

Sa svakom revolucijom rađaju se i nova zanimanja vezana za novu tehnologiju. Mastilović navodi procenu Svetskog ekonomskog foruma: do 2030. moglo bi da nastane oko 97 miliona novih radnih mesta povezanih sa AI, uz paralelni nestanak oko 85 miliona postojećih pozicija. Među novim profesijama biće: AI etičari, specijalisti za kreiranje i čišćenje skupova podataka, treneri AI sistema i revizori AI rešenja.

Praktični zaključci

Miloš Turinski iz Infostuda podseća da već godinama pratimo razvoj alata poput ChatGPT-a i automatizaciju procesa: četbotovi preuzimaju prvi kontakt u korisničkoj podršci, a alati za prevod sve više zamenjuju osnovne prevodilačke potrebe.

Obojica sagovornika naglašavaju da je najbolji pristup sinergija čoveka i AI: jasno definisati koje zadatke preuzimaju mašine, a koje ljudi, i istovremeno ulagati u obrazovanje i obuku mladih kadrova kako bi smena generacija protekla bez velikih prekida.

Zaključak: AI menja strukturu tržišta rada — neke poslove će značajno smanjiti, dok će otvarati nova i zahtevna radna mesta. Ključna je prilagodljiva politika zapošljavanja, ulaganje u obrazovanje i balans između automatizacije i ljudskog nadzora.