Nova studija objavljena 20. maja u Proceedings of the Royal Society B analizira 85 vrsta i zaključuje da su male prednje šape kod T. rexa i srodnih mesoždera rezultat evolutivnog kompromisa: resursi su usmeravani u rast i jačanje lobanje, što je smanjilo potrebu za velikim rukama. Veza između snažne lobanje i smanjenih udova potvrđena je u pet nezavisnih grupa velikih teropoda. Iako su ruke reducirane, stručnjaci veruju da nisu bile potpuno beskorisne i očekuju dalje istraživanje njihovih funkcija.
Zašto je T. rex Imao Male Prednje Šape? Nova Studija Pokazuje Evolutivni Kompromis
Tyrannosaurus rex lived between about 80 million and 66 million years ago. - Roger Harris/Science Photo Library/Getty Images
Naučnici su možda konačno razrešili zagonetku malih prednjih šapa Tyrannosaurus rexa — osobine koja vekovima privlači pažnju i podstiče šale, ali i ozbiljne naučne debate o njihovoj funkciji i evolucijskoj istoriji.
Sa oko jednog metra dužine, ruke T. rexa bile su znatno kraće od nogu i delovale su nesrazmerno na telu koje je kod većih jedinki moglo da premaši 12 metara.
Nova analiza na 85 vrsta
Studija objavljena 20. maja u Proceedings of the Royal Society B analizirala je 85 vrsta dinosaurusa i zaključila da su male prednje šape rezultat evolutivnog kompromisa: energetska i razvojna ulaganja bila su preusmerena u rast i jačanje lobanje, umesto u održavanje velikih prednjih udova.
The large skull of T. rex might be the reason why the forelimbs shrunk to their small size. - Eric Lalmand/Belga Mag/AFP/Getty Images
„Ako imate veoma snažnu lobanju, velike su šanse da ćete imati i relativno male prednje šape,“ rekao je Charlie Roger Scherer, doktorand na University College London i vodeći autor studije.
Metodologija i glavni nalazi
Istraživači su merili dužinu prednjih udova i karakteristike lobanja — uključujući veličinu, način uklapanja kostiju i procenu sile ujeda — koristeći fosilne uzorke i postojeće podatke iz literature. Na osnovu nove metrike „snage lobanje“, svaka je lobanja smeštena na skalu; T. rex se našao na vrhu liste, a blizu njega i Tyrannotitan iz rane krede.
Veza između velike, snažne lobanje i skraćenih prednjih udova uočena je u pet nezavisnih grupa velikih dvonožnih mesoždera: tiranosauridi, ceratosauridi, megalosauridi, abelisauridi i karcharodontosauridi. Ovaj trend pojavljivao se je višestruko kroz period od približno 180 miliona godina, od trijasa do kraja kredne epohe.
Zašto se to dogodilo?
Autori tvrde da je zajednički pokretač potreba da se savlada sve već i snažniji plen: kako su glavne mete rasle, predatori su razvijali snažnije lobanje i zube — „glavno oružje“ — čime su smanjivali selektivni pritisak za održavanjem velikih ruku i kandži.
A view of Trix, one of the most complete T. rex skeletons in the world, on display at the Naturalis Biodiversity Center in Leiden, Netherlands. - Dean Mouhtaropoulos/Getty Images
Proces redukcije ruku varirao je među grupama: kod nekih su prsti postepeno skraćivani, kod drugih je prioritet bila skraćenost podlaktice. Ipak, autori i nezavisni stručnjaci naglašavaju da ruke verovatno nisu bile potpuno beskorisne — mogle su služiti za stabilizaciju tela pri parenju, pridržavanje plena ili druge, manje poznate funkcije.
Šira perspektiva i značaj
Nezavisni paleontolozi, među kojima su Stephan Lautenschlager, Steve Brusatte i Andre Rowe, ocenili su da studija važno pokazuje kako su različite grupe dinosaurusa nezavisno razvijale slična rešenja za slične ekološke izazove. Rezultat je uvid u ponovljene evolutivne strategije kod velikih predatora — „glava pre ruku“ kao efikasna taktička promena.
Autori navode da su potrebna dalja istraživanja da bi se preciznije utvrdile preostale funkcije reduciranih ruku kod različitih vrsta.
Zaključak: Male prednje šape kod T. rexa i drugih velikih teropoda najverovatnije su posledica dugoročnog evolutivnog kompromisa — ulaganje u snažnu lobanju i ublažavanje ulaganja u ruke, kao odgovor na promene u lovnoj strategiji i veličini plena.
Pomozite nam da budemo bolji.
