Evropu pogađa neuobičajeno snažan prolećni toplotni talas koji ruši temperaturne rekorde širom kontinenta. Nezavisno od lokalnih atmosferskih uslova (toplotni domen), ljudsko zagrevanje planete pojačava intenzitet takvih događaja. Evropa se zagreva brže od svetskog proseka, a bez smanjenja emisija očekuju se češći i ekstremniji temperaturni rekordi.
Rekordi se ne obaraju — ruše se: Zašto Evropa doživljava ekstremne prolećne vrućine
Hundreds of temperature records have been broken in France during an unprecedented heatwave [Reuters]
Ako danas pogledate zapadnu Evropu, teško ćete naći mnogo mesta koja izbegavaju neuobičajeno visoke temperature. U Velikoj Britaniji je u maju zabeleženo 35,1°C, više od 2°C iznad ranijeg majašnjeg rekorda, a Francuska, Irska, Nemačka, Italija, Španija i Švajcarska beleže stotine novih temperaturnih rekorda.
Ne radi se samo o jednom toplom danu: meteorolozi navode da je u pitanju ran i intenzivan toplotni talas izazvan takozvanim toplotnim domenom — stabilnim područjem visokog pritiska koje „zaglavi“ iznad kontinenta i zarobi topli vazduh ispod sebe.
"Apsolutno zadivljujuće," kaže Friederike Otto, profesorka klimatskih nauka na Imperial College London.
"Zbunjeno ludo," dodaje Peter Thorne, direktor Icarus Climate Research Centre na Maynooth University.
Iako su atmosferski obrasci kao što je toplotni domen neposredni uzrok, naučnici naglašavaju da je ljudsko zagrevanje planete — pre svega sagorevanjem uglja, nafte i gasa — značajno pojačalo intenzitet i učestalost ovakvih talasa.
Zašto su rekordi „srušeni“ a ne samo oboreni?
Podaci servisa Copernicus pokazuju da se Evropa zagreva prosečno za oko 0,56°C po deceniji, više od dvostrukog svetskog proseka. U klimatskim okvirima, taj pomak nije mali: kad se na već višem proseku pojavi izuzetan vremenski događaj, novi rekordi mogu biti oboreni velikom razlikom, a ne za desetinke stepena.
"Ako se ponove vremenski uslovi iz 1970-ih, oni neće biti samo malo topliji — oni će jednostavno srušiti rekorde," objašnjava Erich Fischer sa ETH Ciriha.
Ove pojave nisu ograničene na Evropu: u Delhiju su registrovani dani sa temperaturama oko 45°C, a u martu su u SAD oko 30% aktivnih meteoroloških stanica postavile nove rekorde za to doba godine (analiza Berkeley Earth).
Kakve su dugoročne posledice?
Svet je već prosečno oko 1,4°C topliji nego krajem 19. veka zbog ljudskih aktivnosti. Ako trenutne klimatske politike ostanu nepromenjene, očekuje se dalji porast temperature koji bi do kraja veka mogao dostići približno 3°C, što bi donelo mnogo češće i intenzivnije temperaturne rekorde. To predstavlja ozbiljan izazov za zemlje poput Velike Britanije i Švajcarske, čija infrastruktura i javne službe nisu projektovane za ovakve temperature.
"Klima u kojoj danas živimo jednostavno nije ista kao ona u kojoj smo odrasli, a naše zgrade i infrastruktura su poražavajuće nepripremljene za ono što sledi," upozorava prof. Friederike Otto.
U Velikoj Britaniji istorijski rekord za sve mesece bio je 36,7°C (iz 1911), ali je već 2022. dostignut novi maksimum od 40,3°C. Stručnjaci i dalje ističu da bez brzog smanjenja emisija ugljenika temperaturni rekordi će nastaviti da padaju — često velikom marginom.
Šta se može učiniti?
Potrebne su dve vrste odgovora: mitigacija (smanjenje emisija stakleničkih gasova) i adaptacija (prilagođavanje infrastrukture, zdravstvenih službi i gradskog planiranja). Takođe su važne hitne mere zaštite javnog zdravlja tokom talasa vrućine i preporuke za rad na otvorenom, hlađenje i zaštitu ranjivih grupa.
Bez obzira na to gde živite u Evropi, poslednji talasi jasno pokazuju da se klimatska realnost ubrzano menja — i da su planiranje i akcija neophodni sada.
Pomozite nam da budemo bolji.
