Novi izveštaj u The Lancet zaključuje da globalni humanitarni sistem više nije sposoban da odgovori na obim i složenost savremenih kriza. Autori, uključujući dr Paula Spiegela, ukazuju na preveliku birokratiju, slabu koordinaciju i sporu isporuku pomoći kao ključne probleme. Izveštaj predlaže reforme Ujedinjenih nacija, preusmeravanje finansiranja na lokalne aktere, veću odgovornost za blokadu pomoći i afirmaciju zdravstvene zaštite kao osnovnog ljudskog prava.
Svetski humanitarni sistem na ivici: Izveštaj The Lancet poziva na hitne reforme
Patients are seen in a room at the Saudi hospital in Omdurman, Sudan, on March 20, 2025, amid ongoing conflict that has disrupted most hospitals and schools in the capital and surrounding areas.(Getty Images)
LONDON — Novi izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet upozorava da trenutni globalni humanitarni sistem više nije prilagođen obimu i prirodi savremenih kriza. Autori, među kojima je dr Paul Spiegel sa Johns Hopkins Univerziteta, ocenjuju da su birokratija, spora reakcija i loša koordinacija među glavnim nedostacima koji sprečavaju efikasnu pomoć civilima u sukobima i katastrofama.
Izveštaj navodi dramatične primere iz Sudana — gde su sukobi doveli do masovnog raseljavanja, zatvaranja bolnica i pretnje glađu — kao i tešku humanitarnu situaciju u Gazi, da ilustruje kako sistem puca pod pritiskom. Autori smatraju da se zna kako spasavati živote, ali da postojeće institucije i mehanizmi često ne uspevaju da to sprovedu brzo i bezbedno.
Ključne zamerke i predlozi
Glavne kritike uključuju preveliku birokratiju u nekim agencijama, sporu reakciju drugih i slabu koordinaciju među donatorima i Ujedinjenim nacijama. Izveštaj posebno naglašava potrebu za većom odgovornošću kada države ili oružane grupe blokiraju humanitarnu pomoć.
Konkretni predlozi su: promena modela finansiranja hitne pomoći, direktnija podrška i prenos sredstava ka lokalnim organizacijama i zajednicama, jačanje mehanizama odgovornosti za sprečavanje i sankcionisanje blokade pomoći i afirmacija zdravstvene zaštite kao osnovnog ljudskog prava.
Reforma Ujedinjenih nacija i uloge donatora
Autori pozivaju na značajne reforme u okviru Ujedinjenih nacija i bolje razgraničenje uloga donatorskih agencija. Izveštaj kritikuje i kontroverzne restrukturisanja na strani donatora, navodeći kao primer prenos nekih programa iz USAID-a u Stejt department tokom ranijih administracija, i poziva da se takve promene planiraju pažljivo kako ne bi dodatno ugrozile ranjive populacije.
„Humanitarni sistem više nije sposoban za namenu, imajući u vidu tipove i obim vanrednih situacija kojima danas prisustvujemo,“ rekao je dr Paul Spiegel, jedan od koautora izveštaja.
Zašto je ovo važno
Izveštaj ističe da bez temeljnih promena humanitarni odgovor neće moći da prati rastući broj i kompleksnost sukoba, prirodnih katastrofa i političkih kriza. Autori pozivaju na „prekompoziciju“ sistema tako da prvo služi interesima pogođenih zajednica — brže, transparentnije i uz veću uključenost lokalnih aktera.
Dok svetska javnost i politički lideri raspravljaju o prioritetima, istraživači pozivaju na konkretne korake: hitno preispitivanje finansijskih mehanizama, delegiranje većih ovlašćenja i sredstava lokalnim organizacijama, i uspostavljanje strožih standarda odgovornosti kada je pomoć blokirana.
Izveštaj stiže u trenutku kada konflikti u Sudanu i Gazi, kao i druge humanitarne krize, dodatno opterećuju međunarodne kapacitete za odgovor — što čini njegove preporuke posebno hitnim.
Pomozite nam da budemo bolji.
