IISS u opsežnoj proceni upozorava da sukob SAD i Kine oko Tajvana nosi rizik nuklearne eskalacije jer bi obe strane mogle da napadnu ključne komandne i komunikacione čvorove (C4ISR). Dokument od 156 strana ističe da ne postoje jasne "ograde" i pravila angažovanja koja bi to sprečila, što povećava opasnost od nenamerne ili namerne eskalacije. Pentagon predviđa da bi Kina mogla imati oko 1.000 bojevih glava do 2030. godine, dok FAS procenjuje 4.400 za Rusiju, 3.700 za SAD i 620 za Kinu.
IISS Upozorava: Sukob SAD i Kine Zbog Tajvana Može Prerasti U Nuklearnu Eskalaciju
FILE PHOTO: Members of the People's Liberation Army stand as the strategic strike group displays DF-61 nuclear missiles during a military parade in Beijing, China, September 3, 2025. REUTERS/Tingshu Wang/File Photo
SINGAPUR, 28. maj (Reuters) - Sukob između Sjedinjenih Država i Kine zbog Tajvana nosi ozbiljan rizik nuklearne eskalacije, navodi se u opsežnoj proceni londonskog International Institute for Strategic Studies (IISS). Dokument upozorava da bi obe strane u konfliktu verovatno izvele široke operacije usmerene na komandne i komunikacione čvorove protivnika.
Nova trka u naoružanju
IISS, u proceni od 156 strana objavljenoj pred Shangri‑La Dialogue u Singapuru, ocenjuje da je svet „na rubu nove trke u nuklearnom naoružanju, sa Azijsko‑Pacifičkim regionom u njenom centru“. Regionalne sile i aktori sa strateškim interesima šire nuklearne arsenale, dok nerektrinirane države razvijaju konvencionalne dalekometne sposobnosti koje dodatno potkopavaju stratešku stabilnost.
Bez jasnih ograda
Procena upozorava da trenutno nema dovoljno javnih dokaza da obe vojske razumeju ili primenjuju neophodne „ograde“ i pravila angažovanja koja bi sprečila udare na ključne čvorove za komandovanje, kontrolu, komunikacije, računare, obaveštajne, nadzorne i izviđačke sisteme (C4ISR). Izostanak takvih mehanizama, navodi IISS, povećava verovatnoću nenamerne ili namerne eskalacije — uključujući i mogućnost nuklearne razmene.
Šta su rekli analitičari
U.S. and China’s national flags flutter in Tiananmen Square, ahead of U.S. President Donald Trump's visit to China, in Beijing, China, May 13, 2026. REUTERS/Maxim Shemetov
Daniel Salisbury, viši saradnik u IISS‑u, istakao je da na nedavnom samitu između kineskog predsednika Xi Jinpinga i američkog predsednika Donalda Trumpa nije bilo fokusiranih razgovora o nuklearnim pitanjima. Salisbury je podsetio da je tokom Hladnog rata postojala tradicija razgovora o kontroli naoružanja između SAD i Sovjetskog Saveza, dok je sa Kinom takav dijalog mnogo ograničeniji i komplikovan zbog tajnovitosti kineskog arsenala.
Brojke i projekcije
Dok američki i ruski arsenali i dalje znatno nadmašuju kineske, Pentagon je u decembru naveo projekciju da bi Kina mogla imati oko 1.000 bojevih glava do 2030. godine. Federation of American Scientists procenjuje da Rusija i SAD raspolažu otprilike sa 4.400, odnosno 3.700 aktivnih bojevih glava, dok Kina ima oko 620.
Regionalne implikacije
Analiza IISS‑a naglašava da bi sukob oko Tajvana uticao šire nego samo na dvoje glavnih aktera: poremećaji u regionu, rast militarizacije i jačanje konvencionalnih dalekometnih kapaciteta mogli bi da pokrenu lančanu reakciju i povećaju geopolitičku napetost u Azijsko‑Pacifičkom regionu.
"Perspektiva nuklearne eskalacije će ostati važan faktor u svakom većem sukobu između SAD i Kine," navodi IISS.
Nešto se očekuje i na samom Shangri‑La Dialogueu (29.–31. maj) gde će tematika Tajvana, situacija u Iranu i američke bezbednosne obaveze u regionu biti među ključnim tačkama diskusije. Nije bilo neposrednog komentara iz zvaničnih kancelarija u Vašingtonu ili Pekingu.
Pomozite nam da budemo bolji.
