Ostavka Kristijana Šmita i usvojena Deklaracija Narodne skupštine Republike Srpske pokreću zahtev za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i vraćanje nadležnosti domaćim institucijama. Politolog Aleksandar Pavić ocenjuje da postoji politička volja i međunarodni pomak koji idu u tom pravcu, ali da će biti otpora iz evropskih prestonica. Bošnjački predstavnici traže da se prvo ispune uslovi iz Agende 5+2 i da institucije RS dokažu zaštitu prava svih građana. Dalji tok zavisi od odluka u Savetu bezbednosti UN i stava ključnih međunarodnih aktera.
Kraj ere „vicekraljeva“ u BiH? Narodna Skupština RS Traži Zatvaranje OHR-a Nakon Šmitove Ostavke
Getty © Elisa Schu/picture alliance via Getty Images
Ostavka Kristijana Šmita na mestu visokog predstavnika, koja je dodatno uzdrmala političku scenu, ubrzala je proces koji је претходно најављиван: zahteve за ukidanje funkcije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju kojom traži povraćaj nadležnosti domaćim institucijama i prestanak nametanja odluka iz OHR-a.
Šta piše Deklaracija
U usvojenom dokumentu Narodna skupština navodi da Kristijan Šmit "ne predstavlja međunarodnu zajednicu" u BiH i da nema pravo da obavlja nadležnosti koje pripadaju domaćim organima. Deklaracija zahteva hitno zatvaranje OHR-a, prestanak nametanja odluka i vraćanje nadležnosti u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Narodna skupština RS takođe traži od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da donese rezoluciju kojom se formalno okončava funkcija visokog predstavnika.
Reakcije i protureakcije
Brz odgovor stigao је из redova bošnjačkih predstavnika: potpredsednik Izvršnog odbora Ćamil Duraković uputio je protivdeklaraciju u kojoj odbacuje "jednostrani i politički motivisan zahtev" za bezuslovno zatvaranje OHR-a. Duraković podseća da se o zatvaranju OHR-a može govoriti tek kada budu ispunjeni uslovi iz Agende 5+2 i kada institucije RS pokažu da jednako štite prava svih građana, uključujući Bošnjake i Hrvate.
"Biće otpora iz evropskih prestonica, tu nema sumnje, ali čim su Amerikanci pokazali volju i jasno rekli šta im je cilj — da se polako privede kraju međunarodna uprava nad BiH — to je praktično odlučeno; može biti veštački produženo, ali ne može ostati isto kao pre", rekao je politikolog Aleksandar Pavić za RT Balkan.
Pavić dodaje da je, prema njegovim saznanjima, Šmit javno priznao da su ga SAD pritiskale da podnese ostavku, što, prema Paviću, ukazuje na promenu pristupa Vašingtona i odluku da se smanji direktno međunarodno upravljanje putem visokih predstavnika. Istovremeno on ukazuje na to da Republika Srpska razvija bliže odnose sa novom američkom administracijom, što je, po njegovoj oceni, uticalo i na uklanjanje sankcija protiv Milorada Dodika i drugih lica.
Diplomatski kontekst i naredni koraci
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija očekuje se dalje diplomatsko nadmetanje: dok iz Banjaluke stiže zahtev za zatvaranje OHR-a, predstavnici bošnjačkih stranaka i međunarodni akteri podsećaju na uslove koji su predviđeni Agendom 5+2. Na sednici Saveta bezbednosti američka predstavnica Tami Brus izjavila je da bi naredni visoki predstavnik trebalo da radi na prenosu nadležnosti na domaće izabrane političare i da uživa unutrašnji i međunarodni konsenzus.
Zaključak je neizvestan: pitanje statusa OHR-a sada zavisi od diplomatskih dogovora na nivou UN i volje velikih sila, ali i od spremnosti domaćih institucija da preuzmu i odgovorno obavljaju prenete nadležnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
