Istraživači sa Florida State University razvili su metodu koja mesecima unapred predviđa ponašanje stratosferskog polarnog vrtloga koristeći ponavljajuće klimatske signale, uključujući El Niño (ENSO). Metod je u testovima nadmašio postojeće prognoze i omogućava rekonstrukciju dnevnih promena vrtloga. Pouzdanije dugoročne prognoze mogu pomoći poljoprivredi, energetici, upravljanju vodama i zdravstvenim službama da se bolje pripreme za ekstremnu hladnoću.
Nova metoda predviđanja zimskog vremena mesecima unapred otkriva ponašanje polarnog vrtloga
Photo Credit: iStock
Tim istraživača sa Florida State University razvio je novu metodu koja omogućava predviđanje obrazaca zimskog vremena mesecima pre početka sezone, što bi zajednicama i industrijama dalo više vremena da se pripreme za ekstremne hladnoće.
Prema izveštaju EurekAlert i radu objavljenom u časopisu Journal of Geophysical Research: Atmospheres, istraživanje se fokusiralo na stratosferski polarni vrtlog — snažan prsten vetrova koji obično zadržava hladan arktički vazduh oko polova. Kada je vrtlog snažan, hladan vazduh ostaje na severu; kada oslabi, taj vazduh češće prodire prema Severnoj Americi i Evroaziji.
Umesto da se oslanjaju isključivo na kratkoročne atmosferske fluktuacije, autori su se usredsredili na šire, ponavljajuće klimatske obrasce koji se razvijaju tokom godine. U model su uključeni signali poput El Niño–Southern Oscillation (ENSO) — tj. obrazaca El Niño i La Niña — koji pomažu u predviđanju stanja vrtloga pre početka zime, a zatim i rekonstruisanju njegovog dnevnog ponašanja.
Rezultati i praktična primena
Metoda je u testovima nadmašila postojeće prognostičke sisteme, što ukazuje da se značajan deo subsezonske i sezonske varijabilnosti može pripisati godišnjem ciklusu klimatskog sistema, a ne isključivo nasumičnim događajima.
Primenljive koristi su brojne: pouzdanije dugoročne zimske prognoze mogu pomoći poljoprivredi da zaštiti useve, energetskim kompanijama da planiraju kapacitete za grejanje, upraviteljima voda da se pripreme za smrzavanja ili promene u snabdevanju, i zdravstvenim službama da unapred reaguju na rizike od ekstremne hladnoće.
„Ovaj rad pokazuje da veliki deo subsezonske do sezonske varijabilnosti nije nasumičan,“ rekao je koautor Ming Cai. On je istakao i doprinos glavnog autora Michaela Secora, nazivajući pristup „fundamentalno drugačijim“ i značajnim za rešavanje dugogodišnjeg problema predviđanja.
Istraživači napominju da bi ista metodologija mogla unaprediti i prognoze drugih klimatskih pojava, kao što su El Niño i La Niña, koje utiču na padavine, sušu i aktivnost uragana u različitim delovima sveta.
Zaključak: Nova metoda predstavlja značajan korak ka dugoročnijem i korisnijem predviđanju zimskog vremena. Ako se daljim testiranjima potvrdi njena pouzdanost, može doneti praktične i ekonomske koristi za različite sektore osetljive na ekstremne vremenske uslove.
Pomozite nam da budemo bolji.
