Tekst prikazuje tvrdnje da formiranje žandarmerije na Kosovu predstavlja nastavak pritisaka na srpsku zajednicu, posebno na severu KiM. Navodi se da su KBS i ROSU, prema sagovornicima, već korišćeni za brutalna hapšenja i zastrašivanje. Sagovornici upozoravaju da žandarmerija može postati dodatni instrument pritiska i deo šire strategije koja teži međunarodnom priznanju Kosova i širenju njegovih bezbednosnih kapaciteta.
Jačanje strahovlade na KiM: Kurti, žandarmerija i pritisak na srpsku zajednicu
Srbi na Kosovu i Metohiji, prema tvrdnjama sagovornika u ovoj priči, godinama trpe pritiske — hapšenja i kazne zbog isticanja srpske zastave, pevanja patriotskih pesama ili nošenja simbola. Ti događaji se u tekstu povezuju sa jačanjem takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i planovima za formiranje žandarmerije, što autori i govornici tumače kao nastavak politike pritisaka na srpsku zajednicu.
Šta je najavljeno
Ministar unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu, Dželalj Svečlja, saopštio je polovinom maja da je potpisao osnivanje radne grupe koja će analizirati i predložiti modalitete funkcionisanja žandarmerije takozvanog Kosova kao agencije tog ministarstva.
Međunarodni okvir i ranije transformacije
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina legitimna oružana sila na Kosovu i Metohiji, a dokument predviđa i demilitarizaciju OVK i drugih naoružanih albanskih grupa. Uprkos tome, Priština je 2009. formirala takozvane Kosovske bezbednosne snage (KBS), naslednicu zaštitnog korpusa, dok je Skupština privremenih institucija 2018. usvojila zakon o transformaciji KBS u vojsku bez prisustva srpskih predstavnika.
Kako sagovornici vide žandarmeriju
Gosti emisije "Jutro na RT" — pukovnik kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan i novinar RT Balkan Zoran Šaponjić — ocenili su da najava formiranja žandarmerije predstavlja novi instrument pritiska nad Srbima, naročito na severu KiM.
"To će u suštini biti produžena ruka KBS, odnosno još jedna jedinica ROSU... Žandarmerija će biti nova jedinca za pritisak na Srbe," rekao je Šaponjić.
Šaponjić je naveo primere, kako tvrdi, brutalnih hapšenja u Leposaviću i Zvečanu u kojima su, po njegovim rečima, učestvovale jedinice ROSU. On je takođe izjavio da su uklanjane table na ćirilici i uporedio postupke sa destruktivnim praksama iz istorije.
"Ovo što se uvodi — žandarmerija — trebalo bi da bude kopča između neformalne paravojne strukture i službene policije, što će omogućiti legalizaciju nove sile čija svrha u ovoj situaciji nije jasna," rekao je Karan.
Širi strateški kontekst
Sagovornici iznose tvrdnje da je cilj Prištine da konsoliduje međunarodni legitimitet i teži statusu priznate države i članice NATO. Navode da su, kako tvrde, u 2024. razrađene strategije konvergencije na nekim skupovima u SAD, koje bi dovele Srbiju u poziciju pregovaranja sa državom Kosovo kao članicom NATO-a.
U diskusiji se takođe pominju navodi o mogućoj nabavci oružja, proizvodnji municije i korišćenju dronova, kao i strahovi od novih instrumenata pritiska — uključujući suđenja u odsustvu koja, prema sagovornicima, onemogućavaju povratak osuđenih Srba na KiM.
Zaključak i preporuke
Intervjuisani ističu da srpska strana ne sme prihvatiti legitimitet institucija koje smatraju nelegalnim i pozivaju na intenzivnije diplomatske aktivnosti. Kao alternativu eskalaciji, naglašavaju potrebu za međunarodnim praćenjem, pravnim proverama statusa novih formacija i diplomatskim angažmanjem velikih sila kako bi se izbegao dalji pritisak na preostalu srpsku zajednicu.
Napomena: Tekst prenosi tvrdnje i ocene sagovornika i zasnovan je na njihovim analizama i tumačenjima događaja; proveravanje svih navoda zahteva dodatnu nezavisnu verifikaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
