Članak opisuje kako društvene mreže i algoritmi podstiču rast prodaje neproverenih biljnih lekova u Nigeriji, što dovodi do pogoršanja zdravstvenih stanja i kasnih prijema u bolnice. Studije iz 2025. ukazuju na moguće biokemijske promene pri većim dozama, a stručnjaci upozoravaju da slaba regulacija i ekonomski pritisci podstiču samomedikaciju. NAFDAC pokušava da interveniše, ali stručnjaci pozivaju i na veću odgovornost platformi i bolje dostupne zdravstvene usluge.
Algoritamski apotekar: Kako društvene mreže šire rizične biljne lekove u Nigeriji
Nigerian doctors and pharmacists say a surge in social media-driven self-medication, particularly involving unverified herbal products, is worsening health outcomes [Courtesy of Creative Commons]
Abuja, Nigerija – Oke Bola je verovala da će dodatak ishrani za plodnost koji je našla na internetu pomoći da zatrudni. Umesto toga, nakon nekoliko dana imala je otežano disanje. Njeno iskustvo postalo je ilustracija sve raširenije trgovine neproverenim biljnim preparatima koje promovišu influenseri i anonimni prodavci preko društvenih mreža.
Priče pacijenata
Bola (pseudonim), u ranim 40-im i bez dece, kaže da je kupila proizvod Jinja Herbal Mixture i zbog nade u brže rezultate povećala preporučenu dozu. "Prepoznavala sam simptome astme; šuštanje pri disanju noću mi je bilo poznato", rekla je za Al Jazeeru. Nakon prekida upotrebe simptomi su popustili, pa je bez konsultacije sa lekarom nastavila po uputstvu.
Drugi primer je 47-godišnja Temi Ahondiwura, master diplomac sa Univerziteta u Ibadan, kojoj je biljni preparat za oči kupljen preko Facebooka dodatno pogoršao vid. Proizvod, koji su reklamirali influenseri, tvrdio je da leči više očnih oboljenja. Nakon iritacije i svrabanja, vratila se svojim propisanim sočivima.
Studije i zdravstveni rizici
Studija sprovedena 2025. godine pod nazivom The Toxicological Evaluation of Jinja: A Local Herbal Mixture (LHM) navodi da je mešavina delovala bezbedno za kratkotrajnu upotrebu u testiranim dozama. Ipak, pri većim dozama istraživači su zabeležili biokemijske promene — izmene u nivoima kreatinina i natrijuma — što može ukazivati na opterećenje bubrega i jetre. Autori su pozvali na dodatna istraživanja o dugoročnim efektima i interakcijama sa konvencionalnim lekovima.
Dr Yemi Raji, konsultant nefrolog na University College Hospital u Ibadan, upozorava da biljni pripravci mogu doprineti bolestima bubrega i jetre, naročito pri dugotrajnoj upotrebi ili visokim dozama. "Kada uzimate biljne lekove, uzimate i dobro i loše", rekao je, navodeći da 5–7% njegovih pacijenata ima probleme povezane s upotrebom biljnih preparata. Dijaliza može koštati između 50.000 i 100.000 naira (oko 36–72 USD) po sesiji, nekoliko puta nedeljno.
Economic pressure is also said to be driving people towards cheaper online remedies [Courtesy of Creative Commons]
Algoritmi, marketing i ponašanje korisnika
Mlada i digitalno povezana populacija Nigerije često traži zdravstvene savete na mreži. Stručnjaci poput dr Igiba Kolawole i dr Egembe Chinonso Fidelis opisuju novo tržište kao 'algoritamskog apotekara' — neregulisanu online ekonomiju gde algoritmi platformi pojačavaju angažujući sadržaj i guraju ga široj publici.
Izveštaj zdravstvene platforme Surjen Healthcare povezuje porast samomedikacije sa lakim pristupom informacijama na internetu, ekonomskim pritiscima i nepoverenjem u formalnu zdravstvenu zaštitu. Studija iz 2025. pokazala je da je 68% ispitanika spremno da konsultuje tradicionalne praktičare online, dok je 42% praktičara svesno digitalnih platformi, ali ih samo 19% koristi.
Regulacija i odgovornost
NAFDAC (Nacionalna agencija za hranu i lekove) pokušava da prati neregistrovane proizvođače i preduzima mere protiv nepoštovalaca, ali suočava se sa ograničenjima zbog obima online ponude i lažnih adresa prodavaca. Agencija zahteva registraciju i testiranje pre nego što se biljni proizvodi reklamiraju i prodaju, ali regulativa zaostaje za digitalnim tržištem.
Fidelis i drugi stručnjaci tvrde da sama stroga regulacija nije dovoljna: potrebno je poboljšati pristup pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, obnoviti poverenje pacijenata i naterati digitalne platforme da preuzmu veću odgovornost za zdravstveni sadržaj koji amplifikuju. Bez toga, upozoravaju, rizik od oštećenja zdravlja usled neproverenih preparata i dalje će rasti.
Preporuka stručnjaka: Izbegavati proizvode bez verifikacije NAFDAC-a, konsultovati lekara pre nego što se kombinuju biljni i konvencionalni lekovi i prijavljivati sumnjive oglase nadležnim organima.
Kako se digitalna ekonomija širi, presecanje tehnologije i zdravstva postaje složenije — a bez dodatnih, koordinisanih mera rizici za javno zdravlje nastaviće da rastu.
Pomozite nam da budemo bolji.
