Novo istraživanje ukazuje da određene gljive mogu transformisati marsovski regolit u zemljište pogodnije za uzgoj biljaka, uklanjajući neke toksične elemente i stvarajući hranljive materije. Rodovi poput Trichoderma i ekstremne vrste kao Cryomyces antarcticus pokazuju potencijal. Ipak, ostaju važna pitanja bezbednosti useva i uticaja radijacije. Razvoj algnog đubriva u Bremenu i DLR ukazuje na rane praktične pomake.
Gljive Koje Bi Mogle Pretvoriti Marsovski Regolit U Plodno Zemljište — Naučnici Otkrili Nove Mogućnosti
Getty / Futurism
Kada prvi ljudi stignu na površinu Marsa, moraće da pronađu načine da iz puste i neprijateljske sredine stvore zemljište pogodno za duži boravak. Kao u romanu Endija Vira „Marsovac“, lokalni regolit zahteva značajnu obradu da bi u njemu mogle da rastu biljke.
Gljive kao laboratorijski pomagači
Prema novom radu objavljenom u časopisu Frontiers in Astronomy and Space Sciences i izveštaju Universe Today, međunarodni tim naučnika istražuje ideju da specifične vrste gljiva mogu konvertovati martovski regolit u zemljište pogodnije za useve. Takav pristup bi mogao smanjiti potrebu za slanjem velike količine zemlje ili supstrata sa Zemlje.
Sami regolit na Mesecu i Marsu ima visoko alkalni pH, sadrži toksične elemente (npr. aluminijum i mangan) i nema dovoljno esencijalnih hranljivih materija za biljke. Ipak, neke vrste gljiva na Zemlji pokazuju sposobnost da metabolišu ili vezuju toksične elemente i pritom otpuštaju fosfate i druge korisne nutrijente.
Primeri obećavajućih vrsta
Trichoderma je rod gljiva rasprostranjen u zemljama na Zemlji i poznat po sposobnosti poboljšanja dostupnosti hranljivih materija u tlu. Neke ekstremofilne vrste, kao što je Cryomyces antarcticus, pokazale su da mogu preživeti ekstremne uslove — čak i izloženost svemiru kada su bile pričvršćene spolja na Međunarodnu svemirsku stanicu.
Autori rada navode i ulogu mikoriza (gljiva koje žive u simbiozi sa korenom biljaka): ove gljive mogu poboljšati unos gvožđa, smanjiti oksidativni stres i unaprediti strukturu zemljišta — mehanizmi koji bi mogli biti primenljivi i na sisteme zasnovane na regolitima.
Ograničenja i izazovi
Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena. Ne zna se da li bi biljke uzgajane u modifikovanom regolitom bile bezbedne za ljudsku ishranu, kako bi reagovale na povišenu radijaciju na Marsu i kako bi se ovakvi koncepti mogli validirati pre samog pokušaja na crvenoj planeti. Potrebna su laboratorijska, simulaciona i terenska ispitivanja kako bi se proverila efikasnost i sigurnost ove strategije.
Prvi praktični koraci
Postoje i rani pozitivni signali: istraživači sa Univerziteta u Bremenu i Nemačkog vazduhoplovnog centra (DLR) razvili su đubrivo na bazi algi koje se može proizvesti koristeći isključivo resurse dostupne na Marsu. To je korak bliže mogućnosti uzgoja hrane na mestu, uz smanjenje logističkih troškova misija.
Zaključak: Upotreba gljiva za transformaciju marsovskog regolita je perspektivan koncept, ali zahteva znatna dodatna istraživanja pre nego što se može primeniti u praksi.
Pomozite nam da budemo bolji.
