Bexorg vadi ljudske mozgove nekoliko sati nakon smrti i povezuje ih na uređaj BrainEX kako bi održao osnovne funkcije i testirao eksperimentalne lekove. Kompanija navodi da uzorci nemaju koordinisanu aktivnost neophodnu za svest i da se ponekad koristi propofol da se to spreči. Uzorci se nakon ~24 sata seku radi analize, a farmaceutske kompanije, poput Biohavena, već koriste ove uzorke u ispitivanjima. Metod otvara naučne mogućnosti, ali i ozbiljna etička i regulatorna pitanja.
Kontroverza Bexorg: Testiranje Lekova Na Sveže Izvađenim Ljudskim Mozgovima Povezanim Na „BrainEX”
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Shutterstock
Bexorg, biotehnološki startap, izvodi eksperimente u kojima se ljudski mozgovi vade nekoliko sati nakon smrti i povezuju na njegov vlasnički sistem nazvan BrainEX. Prema izveštaju časopisa Science, cilj je zadržati osnovne metaboličke i hemijske funkcije organa kako bi se na njima testirali eksperimentalni lekovi i biomarkeri, posebno u kontekstu neurodegenerativnih bolesti.
Kako izgleda postupak
Uzorci se dobijaju satima nakon kliničke smrti donorâ; mozgovi se perfuzionišu tečnostima koje služe za oksigenaciju i podršku metabolizma. Iako se ne beleži koordinisana neuronska aktivnost koja bi ukazivala na svest, istraživači tvrde da su osnovni ćelijski i molekularni procesi očuvani.
„U uzorcima gotovo nema koordinisanog neuronskog pucanja neophodnog za minimalnu svest,” rekao je jedan od etičara iz Bexorga za Science. Kompanija navodi i da povremeno primenjuje anestetik propofol da bi sprečila bilo kakve obrise električne aktivnosti.
Naučni potencijal i primena
Bexorg i njegovi zagovornici ističu da ljudski mozgovi nose decenije izloženosti lekovima i okolinskim faktorima, što ih čini realističnijim modelom od životinjskih ili ćelijskih sistema. Izvršni direktor Zvonimir Vrselja rekao je za Science da se radi o ćelijama starim 60–80 godina, koje mogu dati drugačije podatke o delovanju terapija.
Farmaceutske kompanije već eksperimentišu sa takvim uzorcima: prema Science, Biohaven je iskoristio oko 130 uzoraka za testiranje kandidata za lekove, uključujući potencijalne terapije za Parkinsonovu bolest, i na osnovu podataka planira dalja klinička ispitivanja.
Etika, transparentnost i ograničenja
Rad izaziva snažne etičke debate. Kritičari ističu da opis „lebdi između života i smrti” može zvučati uznemirujuće i da je primena anestetika kontraproduktivna za uveravanje javnosti. Važno je napomenuti da Bexorg još nije objavio detaljne, recenzirane naučne radove koji dokumentuju rad sa ljudskim mozgovima; dosadašnja objavljena demonstracija tima odnosila se na održavanje odsečenih mozga svinja do 36 sati.
Operativno, ljudski uzorci ne čuvaju se neograničeno: nakon približno 24 sata se seku na stotine fragmenata radi detaljne analize, a kompanija planira automatizovati proces sečenja i obraditi do 1.600 uzoraka godišnje.
Zaključak
Metod nudi nove mogućnosti za ispitivanje lekova u modelu koji je bliži ljudskoj biologiji, ali isto tako podiže pitanja o etici, regulativi i transparentnosti naučnih dokaza. Javna debata i nezavisna recenzija rezultata biće ključni za prihvatanje ovakvog pristupa u kliničkom razvoju terapija.
Pomozite nam da budemo bolji.
