Ko Može Isključiti Svetla Evrope? Skriveni Zadnji Ulaz Zelene Mreže

Revolucija čiste energije nosi skriven rizik: softver, algoritmi i mrežna infrastruktura koji upravljaju solarnim i vetroelektranama sve češće su pod kontrolom stranih kompanija ili država — a to može postati pitanje nacionalne bezbednosti.

Zašto softver znači isto što i kontrola

Fizički paneli i turbine su vidljivi deo tranzicije, ali kičma modernih mreža su inverteri, upravljački sistemi i povezana telemetrija. Inverteri pretvaraju energiju sa panela u struju pogodnu za mrežu i gotovo su uvek povezani na internet radi softverske nadzora i ažuriranja. Ako ta veza pripada ili je pod kontrolom treće strane — država ili tehnološkog giganta — nastaje ranjivost velikog dometa.

Vijetnam je postavio primer

31. marta Vijetnam je izdao dozvolu za rad Starlink mreže uz važan uslov: sav saobraćaj podataka mora da prolazi kroz četiri gejtveja pod domaćom kontrolom. Time je država pokazala da je moguće prihvatiti stranu tehnologiju, a ipak zadržati fizičku kontrolu nad tačkama pristupa i dokazala princip digitalnog suvereniteta.

Skala izloženosti u Evropi

Više od 200 GW solarnih kapaciteta u Evropi već je povezano na invertere proizvedene u Kini — otprilike ekvivalent više od 200 nuklearnih reaktora. Dva velika imena su Huawei i Sungrow, a kineski dobavljači drže procenjenih 55% globalnih isporuka invertera. Pošto kineski zakon može obavezivati kompanije na saradnju sa službama bezbednosti, to otvara pitanje pravne kontrole nad opremom koja rukovodi ključnom infrastrukturom.

„Evropa je praktično ustupila daljinsku kontrolu nad velikim delom svoje elektroenergetske infrastrukture,“ rekao je Christoph Podewils, generalni sekretar European Solar Manufacturing Council.

Otkrivena zadnja vrata i probna vatra u Poljskoj

U 2025. američki analitičari su identifikovali neobjašnjive komponente u kineskim inverterima koje bi mogle služiti kao zadnja vrata za daljinsku kontrolu instalacija. Na jutro 29. decembra 2025. izveden je napad na distribuirane energetske resurse u Poljskoj: napadači su mesecima mapirali infrastrukturu, prateći vetroparkove, solarne farme i CHP postrojenja. Poljska je izdržala napad i izdala globalno upozorenje — ali incident je poslužio kao ozbiljan probni scenario.

PRODUCTION - 27 September 2023, Denmark, Hanstholm: Photoelectric panels at a solar farm in Hanstholm, Denmark. The solar panels are part of the renewable energy sources that power Apple's European data center in Viborg. Photo: Christoph Dernbach/dpa (Photo by Christoph Dernbach/picture alliance via Getty Images)dpa/picture alliance via Getty Images

Digitalna centralizacija je stvorila tzv. „potencijal za nestanak struje“: samo sedam proizvođača ima root-pristup nad oko 10 GW proizvodnog kapaciteta, što znači da mali broj aktera može teoretski menjati ponašanje velikih delova mreže.

Reakcije i ograničenja politike

Evropska komisija je odgovorila zabranom finansiranja EU za energetske projekte koji koriste visokorizične inverterske tehnologije iz određenih zemalja — najdrastičniji potez jedne velike ekonomije u cilju obnavljanja digitalnog suvereniteta. Međutim, zabrana se odnosi samo na buduće projekte i ne rešava rizik već instaliranih 200 GW opreme.

Kako primećuje Ryan Davidson iz DNV-a, takva finansijska zabrana „pomaže energetskom suverenitetu, ali vrlo malo rešava sajberbezbednost postojeće infrastrukture“.

Šta treba da se uradi

Ovo nije argument protiv tranzicije na obnovljive izvore — solar i vetar ostaju ekonomičniji od fosilnih goriva. Ali zemlje moraju postaviti ključna pitanja pre nego što grade: ko upravlja softverom, po kom pravu on deluje i koje su mehanizme kontrole nad tačkama pristupa. Fizička kontrola klučnih gejtveja i jasna pravna rešenja za pristup podacima moraju postati deo strategije energetske bezbednosti.

Zaključak: Ako državne i regulatorne institucije ne preuzmu kontrolu nad digitalnim slojem energetske infrastrukture, zelena tranzicija može postati ranjiva tačka koju treći akteri mogu iskoristiti da bi "ugasili svetla".

Izvor: Adaptirano iz članka na Forbes.com; izveštaji i izjave stručnjaka i institucija citiranih u tekstu.