Izveštaji ILO-a i koalicije Cotton Campaign ukazuju na ponovno širenje prisilnog rada u berbi pamuka u Turkmenistanu. ILO beleži porast dečjeg rada sa 11% (2024) na 20% (2025), dok 12% javnih službenika priznaje učešće u žetvi. Koalicija poziva države i kompanije da tretiraju turkmenski pamuk kao robu visokog rizika i da uvedu zabrane uvoza dok se ne uspostavi nezavisni nadzor i reforme.
Poziv Na Zabranu Turkmenskog Pamuka: ILO I Koalicija Upozoravaju Na Porast Prisilnog Rada
Children work alongside family members picking cotton during the harvest
Koalicija Cotton Campaign i Međunarodna organizacija rada (ILO) objavili su izveštaje koji ukazuju da se prisilan rad u sektoru pamuka u Turkmenistanu ponovo širi, uključujući učešće javnih službenika, vojske i dece. Istraživanja dokumentuju mobilizaciju zaposlenih u javnom sektoru i regrutaciju radne snage prisilnim merama, kao i pritiske na poljoprivrednike da ispune državne kvote uprkos problemima sa navodnjavanjem i klimatskim promenama.
Ključni nalazi
Dečji rad: ILO navodi porast procene prisustva dečjeg rada u berbi pamuka sa 11% u 2024. na 20% u 2025. na osnovu intervjua sa beračima.
Učešće javnih službenika: 12% ispitanih javnih službenika izjavilo je da su učestvovali u berbi 2025. godine, a 18% onih koji su učestvovali navelo je da su ih regrutovale vlasti, poslodavac ili poljoprivredna zadruga.
Prisutnost na poljima: 15% poljoprivrednika potvrdilo je da su na njihovim poljima radili državni zaposleni ili pripadnici vojske (nastavnici, lekari, medicinske sestre, tehničko osoblje).
Formalizovana praksa: Rukovodioci su prijavili da su 12% ustanova imale zaposlene koji su brali pamuk, a 4% direktora priznalo je da su poslali radnike na žetvu — znak formalizovanog slanja zaposlenih na rad u polju.
"Korišćenje široko rasprostranjenog i sistematski nametnutog prisilnog rada produbljuje ekonomsku krizu kod ljudi u Turkmenistanu," rekao je Ruslan Mijatjev, direktor Turkmen.News. Koalicija zahteva hitne mere i nezavisni nadzor.
Koalicija navodi da pamuk povezan sa prisilnim radom stiže pretežno do tekstilne industrije u Turskoj i Pakistanu, ali i do proizvođača u Evropi (Portugal, Italija). Sjedinjene Države zabranile su uvoz turkmenskog pamuka i proizvoda od pamuka od 2018. godine, a lanac H&M prestao je da nabavlja turkmenski pamuk 2016.
Izveštaji takođe ukazuju na strukturalne prepreke za poljoprivrednike: ograničen pristup navodnjavanju, zahtevi za podmićivanjem i klimatski pritisci (povećane temperature, nestašica vode), dok su proizvođači i dalje obavezni da ispunjavaju državne kvote.
Preporuke koalicije i ILO-a: Proglasi Turkmenski pamuk kao robu visokog rizika; uvedi zabrane uvoza dok se ne uspostavi nezavisni nadzor; podstakni reforme koje povećavaju autonomiju poljoprivrednika, transparentnost i odgovornost u sektoru.
"Relevantne državne agencije treba da proglase turkmenski pamuk robom proizvedenom prinudnim radom koji nameće država i da uvedu zabrane za proizvode napravljene u celosti ili delimično od turkmenskog pamuka," rekla je Raluca Dumitrescu iz Cotton Campaign.
Koalicija traži hitne mere, nezavisno izveštavanje i reforme. Dok se ne uspostavi verodostojan nadzor i dok se ne okončaju prinudne prakse, turkmenski pamuk predstavlja rizik za međunarodne kupce i brendove.
Izvor: ILO i izveštaj koalicije Cotton Campaign (Turkmen.News, Turkmen Initiative for Human Rights). Članak je sažetak javno dostupnih izveštaja; savetuje se dodatna provera originalnih dokumenata za službenu upotrebu.
Pomozite nam da budemo bolji.
