Novo istraživanje u Environmental Microbiology otkriva da magla sadrži milione bakterija u svojim kapljicama, čineći je malim, ali aktivnim vodenim staništem. Iako samo oko 1% kapljica nosi mikroorganizme, kašičica takvih kapljica može sadržati ~10 miliona bakterija. Neke vrste, poput Methylobacteria, aktivno rastu i koriste formaldehid kao izvor hrane, što može uticati na kvalitet vazduha i postavlja pitanja o posledicama sakupljanja magle za pijaću vodu.
U Magli Živi Milione Bakterija — Naučnici Otkrivaju Da Su Kapljice Mala Staništa
A lone figure walks through thick fog in the countryside.
Ima nečeg što živi u magli. Ponovite: ima nečeg što živi u magli.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Microbiology otkriva da magla nije samo vodena izmaglica — u pojedinim kapljicama ona krije bogat svet mikroba.
Kako su došli do nalaza
Istraživači sa Arizona State University (ASU) prikupljali su uzorke vazduha pre, tokom i posle maglovitih perioda, fokusirajući se na radijacionu maglu — vrstu koja nastaje u mirnim uslovima kada se tlo ohladi i kondenzuje vodu blizu površine. Time su smanjili varijabilnost usled vetra i dobili konzistentnije uzorke.
Šta su našli
Otkrili su da oko 1% kapljica magle sadrži bakterije. Ipak, te „retke“ bakterijske kapljice su vrlo bogate: kašičica takvih kapljica može da sadrži oko 10 miliona bakterija, pa kad se saberu sve kapljice magle, ukupna koncentracija mikroba po istraživanju približno odgovara koncentracijama viđenim u nekim morskim sredinama.
Jedna od primećenih grupa bila je Methylobacteria — bakterije poznate po tome što razgrađuju jednostavne ugljenikove spojeve, uključujući formaldehid. Autori su posmatrali da se populacija tih bakterija povećava nakon maglovitih događaja i da su mikrobi aktivno rasli u kapljicama.
„Posmatrali smo ih pod mikroskopom: bakterije postaju veće i dele se — dakle rast postoji,“ rekla je vodeća autorka Thi Thuong Cao (ASU). „Takođe smo pokazali da koriste formaldehid kao izvor hrane.“
Zašto je to važno
Ovi rezultati menjaju način na koji gledamo na maglu: kapljice nisu samo prolazna voda u vazduhu, već kratkotrajna staništa u kojima mikrobi mogu rasti i metabolički uticati na sastav vazduha. To znači da bakterije u magli mogu doprinositi uklanjanju nekih zagađivača iz atmosfere.
Istraživači upozoravaju da bi masovno sakupljanje magle — praksa koja se u nekim oblastima razmatra kao izvor vode — moglo ukloniti ove korisne mikroorganizme iz lokalnih ekosistema. Efekti takvog uklanjanja još uvek nisu poznati i vredni su daljih ispitivanja.
Zaključak: Magla predstavlja mikro-vodeni ekosistem sa aktivnim mikrobnim životom; razumevanje tog sveta može imati implikacije za kvalitet vazduha i prakse upravljanja prirodnim resursima poput sakupljanja magle.
Izvor: Environmental Microbiology; izjave istraživača objavljene i u USA Today.
Pomozite nam da budemo bolji.
