Magla krije bogate mikrobiološke zajednice koje mogu aktivno uticati na kvalitet vazduha. Istraživanje 32 događaja magle pokazalo je prosečno 188 jedinstvenih bakterijskih potpisa po događaju, a zbirna koncentracija bakterija uporediva je sa okeanskom. Posebno su značajne bakterije Methylobacterium koje brzo razlažu formaldehid u CO2, a dokazano je i da se bakterije u magli razmnožavaju, što potvrđuje da magla predstavlja aktivno stanište.
Magla Kao Živo Stanište: Bakterije Koje Razgrađuju Formaldehid I Čiste Vazduh
Fog can have microbial concentrations similar to the ocean. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Magla nije samo vidljiva vlaga — to je aktuelno, dinamično stanište puno mikrobiološkog života koje može uticati na kvalitet vazduha. Nedavna istraživanja pokazuju da niske oblake i maglu naseljavaju raznovrsne bakterijske zajednice, uključujući vrste koje brzo razlažu štetne gasove poput formaldehida.
Ključni nalazi
Tim istraživača prikupio je uzorke iz 32 događaja magle i poređenjem aerosola pre, tokom i posle formiranja magle utvrdio da, iako manje od 1% pojedinačnih kapljica sadrži bakterije, zbirno sve kapi sadrže biomasu uporedivu sa koncentracijom bakterija u okeanu. Svaki događaj imao je u proseku 188 jedinstvenih bakterijskih potpisa, a mikrobiomi u magli se jasno razlikuju od mikroba u suvom vazduhu.
Ko je tu i šta rade?
Među najzastupljenijim porodicama identifikovan je Methylobacterium. Ove bakterije koriste jedinjenja sa jednim atomom ugljenika, kao što je formaldehid — spoj koji nastaje sagorevanjem ugljovodonika, doprinosi ozonskom smogu i predstavlja zdravstveni rizik. Istraživači su zabeležili da Methylobacterium vrlo brzo smanjuju koncentracije formaldehida; na visokim nivoima formaldehida bakterije ga razlažu do ugljen-dioksida (CO2) kako bi smanjile toksičnost i preživele.
"Posmatrali smo ih pod mikroskopom i videli da se bakterije uvećavaju i dele — dakle, dolazi do rasta," rekao je jedan od autora istraživanja, ukazujući da magla predstavlja stvarno stanište, a ne samo transportni medij.
Šta to znači za klimu i zdravlje?
Otkriće da bakterije u magli aktivno rastu i menjaju hemiju atmosfere sugeriše da mikrobi mogu doprineti razgradnji zagađivača u vazduhu i uticati na lokalne atmosferske procese. To otvara nova pitanja i mogućnosti — od doprinosa prirodnog čišćenja vazduha do implikacija za prikupljanje magle kao izvora pitke vode, pri čemu treba razmotriti i prisustvo mikroba.
Šta je dalje?
Iako su rezultati obećavajući, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razjasnili opseg uticaja mikroba u magli na kvalitet vazduha, klimatske procese i bezbednost prikupljene magle za ljudsku upotrebu. Naučnici ističu potrebu za širim uzorkovanjem različitih regiona i tipova magle, kao i za proučavanjem interakcija između mikroba i hemijskih zagađivača u realnim uslovima.
Zaključak: Magla je više od vlažnog omotača — to je mikrobiološki aktivan sistem koji može doprineti čišćenju vazduha, ali i postavlja nova pitanja o sigurnosti i primeni ovih procesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
