U Parizu je otkriven memorijal L’Archive u čast žrtava genocida u Ruandi 1994. godine, koji podseća na oko 800.000 poginulih, pretežno Tutsija. Macron je ocenio da spomenik predstavlja „kulminaciju traganja za istinom”, dok Kagame pozdravlja priznanje dela odgovornosti od strane Francuske. Komisija Vincenta Duclerta (2021) navela je da Francuska snosi "ozbiljnu i ogromnu" odgovornost za propuste, ali nije našla dokaze o saučesništvu. Francusko pravosuđe nastavlja istrage i suđenja u vezi sa zločinima iz 1994.
Prekretnica u Parizu: Makron i Kagame Otkrili Spomenik Žrtvama Genocida u Ruandi
Rwanda’s President Paul Kagame, Rwanda’s First Lady Jeannette Kagame and France’s President Emmanuel Macron view the monument, dubbed ‘The Archive’, in Paris, France on June 2 [Sarah Meyssonnier/Pool via AFP]
Francuski predsednik Emmanuel Macron i ruandski lider Paul Kagame otkrili su u Parizu memorijal posvećen žrtvama genocida u Ruandi 1994. godine — potez koji označava novu fazu u odnosima dve države i u procesu suočavanja Francuske sa sopstvenom odgovornošću.
Spomenik pod nazivom L’Archive sastoji se od dve crne bronzane stele na kojima je urezan omaž za približno 800.000 muškaraca, žena i dece, pretežno pripadnika etničke grupe Tutsi, ubijenih između aprila i jula 1994. godine. Delo je zamišljeno kao mesto sećanja i javnog priznanja tragedije.
Šta su rekli lideri
«Ovaj spomenik je kulminacija dugog i strpljivog traganja za istinom», rekao je Macron na ceremoniji pored Kagamea. Dodao je da memorijal predstavlja "prekretnicu na putu koji smo otvorili", ali da nije kraj procesa pomirenja.
Paul Kagame je pozdravio napore Francuske da prizna deo odgovornosti, pohvalivši Macrona za "hrabrost i humanost". Istakao je da su i druge zemlje zakazale, ali da je važno što je Francuska preduzela korake ka razjašnjavanju svoje uloge.
Izveštaj, sudovi i pravosudne istrage
Komisija koju je imenovao Macron, predvođena istoričarem Vincentom Duclertom, zaključila je 2021. godine da je Francuska bila "zaslepljena kolonijalnim stavom" prema događajima koji su prethodili genocidu i da snosi "ozbiljnu i ogromnu" odgovornost za propuste u proceni i delovanju. Međutim, izveštaj nije našao dokaze da je Pariz bio saučesnik u samim ubistvima.
Rwanda’s President Paul Kagame delivers his speech during the inauguration of a new memorial honouring victims of the Rwandan genocide, in Paris, France, June 2 [Sarah Meyssonnier/Pool via AFP]
Francuski sudovi su, pozivajući se na univerzalnu jurisdikciju, osudili nekoliko osoba iz Ruande za učešće u genocidu, a u maju je pravosuđe naredilo nastavak dugotrajne istrage o optužbama vezanim za udovicu pokojnog predsednika Juvenala Habyarimane, koja živi u Francuskoj.
Znaci pomirenja — ali i nerešena pitanja
Otkrivanje memorijala u Parizu ocenjuju mnogi posmatrači kao simboličan, ali važan korak: to je javno priznanje patnje žrtava i priznanje propusta država koje nisu imale volju da spreče masakr. Ipak, Macron do danas nije izdao formalno izvinjenje, što ostavlja pitanja o potpunom moralnom i pravnom obračunu sa prošlošću.
Memorijal L’Archive je zamišljen kao podsećanje da suočavanje sa istorijom zahteva kontinuiran rad na istini, pravdi i pomirenju — kako između država, tako i unutar društava koja su pogođena traumom genocida.
Pomozite nam da budemo bolji.
