Harvardska studija preispituje QRA hipotezu koja povezuje zaglavljene obrasce mlaznog toka sa istovremenim talasima vrućine i poplavama. Istraživači su u uslovima koji bi po QRA očekivali veće Rossby talase zabeležili manje amplitude, što sugeriše veću složenost atmosferske dinamike. Autori upozoravaju da rezultati ne umanjuju ulogu klimatskih promena, već ukazuju na potrebu za oprezom pri pripisivanju ekstremnih događaja samo jednom mehanizmu.
Harvard Preispituje Teoriju Koja Povezuje Mlazni Tok Sa Istovremenim Talasima Vrućine I Poplavama
Photo Credit: iStock
Studija sa Harvarda privlači pažnju jer dovodi u pitanje široko citiranu teoriju prema kojoj zaglavljeni obrasci mlaznog toka objašnjavaju istovremene talase vrućine i obilne padavine širom severne hemisfere.
Šta studija pokazuje
Istraživači sa John A. Paulson School of Engineering and Applied Sciences na Harvardu objavili su rad u časopisu Science Advances koji ispituje predloženi mehanizam nazvan quasiresonant amplification of quasistationary Rossby waves (QRA). QRA se često navodi kao objašnjenje za produžene, „zaglavljene“ obrasce u mlaznom toku koji mogu zadržati toplotne talase ili jake padavine nad istim područjima.
Rossby talasi su velike krivine i udubljenja u mlaznom toku; kada se takvi obrasci „zaglavе“, mogu dovesti do produženih ekstremnih vremenskih događaja na površini.
Neočekivani rezultati
"Rezultat je bio suprotan od očekivanog,"
rekao je istraživač Todd Mooring, dodajući: "U uslovima koji bi trebalo da favorizuju talase velikih amplitude, mi zapravo dobijamo manje talase."
Umesto očekivanog pojačanja Rossby talasa, tim je u modelima i analizama pronašao slabije talase pod uslovima koji bi, prema QRA hipotezi, trebalo da ih pojačaju. To upućuje na to da je atmosferska dinamika složenija i da jedinstveno objašnjenje poput QRA možda ne objašnjava sve slučajeve simultanih ekstremnih pojava.
Photo Credit: Science Advances
Zašto je to važno
Vodeća teorija o mlaznom toku utiče na dalje istraživanje, izveštavanje medija i javne debate o klimatskim rizicima. Ako se QRA preuveličava ili pogrešno interpretira, to može usmeriti naučne napore i politiku u pogrešnom pravcu.
Istraživači su jasno naglasili da njihovi rezultati ne predstavljaju argument protiv uticaja klimatskih promena. Klimatske promene i dalje verovatno povećavaju učestalost i intenzitet nekih ekstremnih vremenskih pojava, ali ovakvi rezultati ukazuju na potrebu za oprezom pri pripisivanju svih tih promjena jednom atmosferiljskom mehanizmu.
Zaključak i preporuke
Autori pozivaju na uzdržanost pri tumačenju povezanosti između mlaznog toka i istovremenih talasa vrućine ili poplava. Potrebna su dodatna istraživanja i bolje razumevanje interakcije između različitih atmosferskih procesa kako bi se preciznije odredile uzročno-posledične veze.
Glavna poruka: QRA može doprineti nekim slučajevima produženih obrazaca vremena, ali sama po sebi nije dovoljan i univerzalan odgovor na porast istovremenih ekstremnih događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
