Osmoro južnokorejskih usvojenika tuži Dansku tvrdeći da su im u dokumentima lažno prikazivali poreklo i skrivali činjenicu da su izdvojeni iz porodica bez pristanka. Sofie Randel i Sidse Jorgensen otkrile su neusaglašene podatke u papirima koji pokazuju sistemske propuste. Zvanične istrage ukazuju da je između 1955. i 1999. više od 140.000 južnokorejske dece poslato u inostranstvo; Danska je 2024. zamrzla međunarodna usvojenja, a Seul se 2025. izvinio za zloupotrebe.
Osmoro Južnokorejskih Usvojenika Tuži Dansku: Traže Istinu i Priznanje Odgovornosti
Sofie Randel was falsely told she had been abandoned in the street (Camille BAS-WOHLERT)(Camille BAS-WOHLERT/AFP/AFP)
Osmoro osoba rođenih u Južnoj Koreji podnelo je tužbu protiv Danske, tvrdeći da su tokom masovnih međunarodnih usvojenja decenijama unazad njihove stvarne životne priče prikrivane i izmenjivane — često uz saučesništvo lokalnih i međunarodnih agencija. Tužitelji zahtevaju da država prizna odgovornost i da im omogući pristup istini o poreklu i kontakt sa biološkim porodicama.
Pozadina slučaja
Između 1955. i 1999. više od 140.000 južnokorejske dece poslato je na usvojenje u inostranstvo, pokazala je zvanična istraga u Južnoj Koreji. Između 1970. i 1989. godine, 7.220 dece usvojeno je u Dansku — većina su bile dezinformacije u papirima koje su decu predstavljale kao uličnu siročad.
Seul se u oktobru 2025. prvi put zvanično izvinio za državom odobrene zloupotrebe, nazivajući ih "nepravednim kršenjima ljudskih prava". Danske državne agencije, prema izveštaju Nacionalnog odbora za socijalne žalbe iz 2024., znale su da partneri u Južnoj Koreji ponekad menjaju identitete dece. Danski mediji navode da su agencije isplatile oko 54 miliona danskih krona za olakšavanje ovih usvojenja.
Lične priče koje potkrepljuju optužbe
Sofie Randel
Sofie Randel stigla je u Dansku 1977. sa tri godine i mlađim bratom. Dugi niz godina u zvaničnim dokumentima pisalo je da su pronađeni napušteni na ulici, dok je, zahvaljujući snimku iz detinjstva i istraživanjima u Južnoj Koreji, Randel otkrila da ih je majka privremeno smestila u ustanovu zbog finansijskih teškoća, a potom su bez prave provere poslati na usvojenje u inostranstvo.
"Tražili su nas 45 godina," rekla je Randel nakon ponovnog susreta sa braćom i sestrom 2023..
Sidse Koch Jorgensen
Sidse Jorgensen, fizioterapeutkinja i usvojenica, otkrila je 2013. da su podaci u njenim paprima netačni: dok je njen otac bio van zemlje, majka ju je navodno poslala na brigu u 'kamp', a dete je potom poslato u Dansku bez očevog pristanka. Jorgensen zahteva od danske vlade odgovornost za propuste u nadzoru procesa usvojenja.
Pravni zahtevi i posledice
Tužitelji traže po 250.000 danskih krona (oko 38.800 USD) odštete svaki, ali pre svega zahtevaju javno priznanje i pristup dokumentima koji bi razjasnili okolnosti njihovog razdvajanja od bioloških porodica. Dansko Ministarstvo socijalnih poslova odbilo je da komentariše kada je kontaktirano povodom slučaja.
Danska vlada je 2024. privremeno zamrznula međunarodna usvojenja dok se ispituju brojni ozbiljni propusti u praksi usvojenja. Predstojeće su pravne bitke koje bi mogle otvoriti šire rasprave o odgovornosti država i agencija u periodima masovnih međunarodnih usvojenja.
Status: Slučaj je u toku. Tužba dodatno pokreće pitanja transparentnosti, prava usvojenika na identitet i odgovornosti državnih institucija.
Pomozite nam da budemo bolji.
