Stabilizacija proteina tristetraprolin (TTP) kod starih miševa smanjila je fragilitet i poboljšala fizičke performanse, uključujući snagu hvata, brzinu hoda i izdržljivost. TTP deluje potiskivanjem citokina i smanjenjem hronične upale povezane sa starenjem. Efekti su bili izraženiji kod mužjaka, a metoda primenjena na miševima nije direktno prenosiva na ljude. Dalja istraživanja ciljaće neuroinflamaciju i potencijalne farmakološke načine za povećanje TTP.
Povećanje jednog proteina ojačalo stare miševe — mogući put ka smanjenju fragiliteta i gubitka kostiju
3D computer rendering of a cytokine. (Studio Molekuul's Images/Canva)
Protein koji pomaže u kontroli upale mogao bi biti nova meta za ublažavanje fragiliteta i gubitka koštane mase povezanih sa starenjem, pokazuje istraživanje sprovedeno na miševima. Rezultati su obećavajući, ali su udaljeni od primene kod ljudi.
Šta su naučnici uradili
Tim sa University at Buffalo u Njujorku istraživao je protein tristetraprolin (TTP), poznat po tome što reguliše i smanjuje aktivnost upalnih signalnih proteina — citokina. Korišćen je miševni model u kojem je genetskom modifikacijom stabilizovan TTP, pa je nivo proteina ostao viši u starijem dobu životinja.
Structure of the protein tristetraprolin.(Emw/Wikimedia Commons/CC BY-SA 3.0)
Glavni rezultati
Stariji miševi (22 meseca) sa stabilizovanim TTP pokazali su značajno bolje fizičke performanse u poređenju sa kontrolama: veću snagu hvata, brži hod, veću izdržljivost na traci za trčanje i veću ukupnu fizičku aktivnost. Kod ovih miševa zabeležena je i veća mineralna gustina kostiju i deblja koštana mikroarhitektura, što ukazuje na čvršće kosti.
Razlike između polova
YouTube Thumbnail
Poboljšanja su bila jače izražena kod mužjaka. Autori pretpostavljaju da pad estrogena kod ženki može delimično objasniti slabiji efekat kod njih, budući da estrogen štiti mišićno-koštano i nervno tkivo i utiče na signalizaciju citokina.
Mogući mehanizmi
TTP funkcioniše tako što utiče na stabilnost ili razgradnju poruka za sintezu citokina, smanjujući hroničnu, niskog intenziteta upalu poznatu kao inflammaging. Istraživači su kod miševa primećivali i 'mlađi' imuni profil, što sugeriše smanjenje starosnih promena u imunom odgovoru (imunosenescencija).
Aged mice with increased TPP stability showed improved bone microarchitecture compared to wild-type mice.(Thiyagarajan et al.,Aging and Dis., 2026)
Ograničenja i dalje perspektive
Važno je naglasiti da je primenjena metoda genetske stabilizacije TTP u mišjem modelu i da se ne može direktno preneti na ljude. Do sada su pokušaji razvoja lekova koji ciljaju povećanje TTP bili neuspešni. Ipak, autori navode da farmakološki pristupi, poput malih molekula koji indukuju ekspresiju gena ili modifikatora fosforilacije koji menjaju funkciju proteina, mogu potencijalno postići slične efekte.
Šta sledi
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Tim planira dalje studije, uključujući istraživanja uticaja TTP na neuroinflamaciju i bolesti poput Alchajmerove bolesti. Iako su ljudska klinička ispitivanja daleko, rezultati doprinose razumevanju kako hronična upala doprinosi gubitku funkcije tokom starenja i ukazuju na novu biološku metu za dalji razvoj terapija.
Zaključak
Studija objavljena u Aging and Disease daje osnovu za dalja istraživanja o ulozi TTP u starenju, ali primena kod ljudi zahteva oprez, mnogo dodatnih dokaza i razvoj bezbednih farmakoloških pristupa.
Pomozite nam da budemo bolji.
