Priština pred novom krizom: Kurti ima tanku većinu za vladu, nema dvotrećinsku podršku za izbor predsednika

Prema podacima Centralne izborne komisije tzv. Kosova, na osnovu obrađenih 99,40% biračkih mesta, Pokret Samoopredeljenje na čelu sa Albinom Kurtijem osvojio je 42,92% glasova, što je nešto manje od 300.000 glasova.

Rezultati po partijama

Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 21,06% (~146.000 glasova), treći je Demokratski savez Kosova (DSK) sa 17,61% (~122.000), dok je Alijansa dobila 7,17% (~50.000 glasova). Centralna izborna komisija je saopštila da je na izborima glasalo 712.148 birača, odnosno 36,33% upisanih, što je gotovo devet procentnih poena manje nego na prethodnim izborima u decembru (44,99%).

Srpski glasovi i tvrdnje o manipulacijama

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio je da je Srpska lista u srpskim sredinama dobila 42.166 glasova, dok je lista Nenada Rašića dobila 3.411 glasova. Elek je ponovio optužbe o "političkom inženjeringu Prištine" kojim bi se navodno Rašiću pribrojali glasovi iz albanskih sredina. Ove tvrdnje su predmet sporenja i mogu uticati na političku atmosferu prilikom konačne preraspodele mandata.

Promene u podršci i uloga dijaspore

Najznačajniji pad zabeležio je Albin Kurti: sa 51,10% u decembru pao je na 42,92%. U apsolutnim brojevima, njegova lista je iz približno 480.000 glasova u decembru sada pala ispod 300.000. Analitičari ukazuju da je razlog uglavnom manji povratak glasača iz dijaspore u odnosu na period božićnih i novogodišnjih praznika kada je broj povrataka bio znatno veći. Vlada je nedavno izdvojila sredstva za čarter letove i besplatne karte, ali to nije potpuno anuliralo razliku.

Mandati i političke posledice

Iako zvanična preraspodela mandata još nije završena, nezvanični proračuni pokazuju da će Pokret Samoopredeljenje imati 48–49 mandata umesto dosadašnjih 57, što znači gubitak najmanje 8, a moguće i 10 poslaničkih mesta. DPK i DSK dobijaju po nekoliko mandata više, kao i Alijansa. Srpska lista bi, po većini projekcija, ostala na devet mandata, dok bi deseti mandat из srpske kvote mogao pripasti Nenadu Rašiću — ta stavka je sporna i razlog je za dodatne političke tenzije.

"Vlada Albina Kurtija proizvela je razočaranje među građanima i stalne krize... Neizlazak oko 200.000 birača na izbore jasan je pokazatelj toga" — Vljora Čitaku (DPK).

"Koalicija Samoopredeljenje ima sve glasove dovoljne da sama formira sledeću vladu... Uveren sam da zemlja neće ići na izbore" — Faton Peçi, gradonačelnik Južne Mitrovice.

"Za manje od sedam godina, ovo je peta pobeda Samoopredeljenja... Najmanje ova decenija biće decenija vlasti Pokreta Samoopredeljenje" — Albin Kurti.

Glavni problem koji ostaje nerešen je izbor predsednika skupštine: Kurti nema dvotrećinsku većinu potrebnu za kvorum i izbor predsednika. Bez izabranog predsednika, skupština se može ponovo raspustiti, što otvara mogućnost ponovnih parlamentarnih zastoja sličnih onima iz februara prošle godine kada su mesecima trajale blokade i neuspešni pokušaji izbora rukovodstva Parlamenta.

Mogući scenariji u narednim nedeljama

1) Pregovori: Kurti pokušava da obezbedi podršku Nenada Rašića i predstavnika nesrpskih manjina kako bi formirao vladu, ali bez dvotrećinske većine; 2) Blokada: Opozicija i sporne raspodele mandata mogle bi da dovedu do nove institucionalne krize i mogućeg raspuštanja parlamenta; 3) Sporazum pod pritiskom međunarodnih aktera: Zapadne ambasade i međunarodni predstavnici mogu pokušati da posreduju u cilju stabilizacije.

U narednim danima očekuje se konačna preraspodela mandata, prebrojavanje glasova iz dijaspore i intenzivni politički pregovori. Situacija ostaje dinamična i podložna promenama.