Kratak pregled: U februaru 1959. deset studenata ušlo je u Dyatlov prolaz — vratilo se samo jedno lice. Potraga je otkrila tela sa teškim povredama; neki su bili bez očiju ili jezika, što je podstaklo brojne teorije. Studije iz 2019. i 2021. ukazuju da je pločasta lavina, podstaknuta katabatičnim vetrovima i specifičnom topografijom, najverovatniji uzrok: lavina je mogla izazvati teške, neletalne povrede, navesti planinare da beže iz šatora bez odeće i dovesti do smrti usled izloženosti.
Dyatlov Prolaz Nakon 67 Godina: Naučno Objašnjenje Za Misteriju Devet Planinara
Did an Avalanche Kill the Hikers at Dyatlov Pass?Feng Wei Photography - Getty Images
U februaru 1959. deset sovjetskih planinara iz Politehničkog instituta u Jekaterinburgu krenulo je na trodnevnu ekspediciju kroz Ural — vratilo se samo jedno lice koje je ranije odustalo zbog zdravstvenih problema. Potraga koja je usledila otkrila je zagonetnu i jezivu scenu: razoren šator, tela razbacana po okolini, planinari delimično ili potpuno bez odeće, dva tela bez očnih bulbi i jedno bez jezika.
Prvi nalazi i reakcije
Prvi spasilački tim, među kojima je bio i Mikhail Sharavin, pronašao je šator prekriven snegom. Tokom narednih nedelja tela su pronalazili na različitim udaljenostima i mestima oko kampa, a obdukcije su zabeležile kombinaciju ozbiljnih povreda i promena koje su podstakle brojne spekulacije.
„Prošli smo oko 500 metara kada sam s leve strane ugledao šator… Iskoristio sam ledomer koji je ležao pored da otkrijem ulaz.” — Mikhail Sharavin za BBC
Teorije i spekulacije
Zbog neobičnih okolnosti slučaj je ubrzo postao plodno tlo za teorije zavere: od tajnih vojnih testova i vatrenih kugli (u kontekstu Hladnog rata), preko napada nepoznatih kriptida, do uplitanja vanzemaljaca. Sovjetske vlasti su prvobitno sumnjale na lokalne stanovnike, ali nije nađeno verodostojno kriminalno objašnjenje.
Šta kažu naučna istraživanja?
Novija istraživanja iz 2019. i 2021. ukazuju da najverovatnije objašnjenje nije senzacionalno, već prirodno: pločasta (slab) lavina. Istraživanje objavljeno u Communications Earth & Environment pokazalo je kako kombinacija nepravilne topografije, ureza u padini gde je postavljen šator i nasipanja snega izazvanog jakim katabatičkim vetrovima može dovesti do otkidanja velike ploče snega.
„Pokazujemo kako kombinacija nepravilne topografije, ureza u padini za postavljanje šatora i naknadnog nasipanja snega usled jakih katabatičnih vetrova može dovesti do oslobađanja ploče koja je izazvala teške, neletalne povrede, što je u skladu sa nalazima obdukcije.”
Prema ovoj hipotezi, slab talas snega mogao je naneti ozbiljne, ali ne i trenutačno fatalne povrede. U panici da stiže veća lavina, planinari su mogli brzo iseći šator i istrčati napolje bez obuće i dovoljno odeće. Nakon toga bi hipotermija bila presudna. Kasnije su gladne životinje mogle ukloniti očne bulbe i jezik kod nekih tela, objašnjavajući deo grotesknih nalaza.
Nedoumice i otvorena pitanja
Neki stručnjaci, poput profesora geohazarda Jima McElwainea, ukazuju da pločaste lavine češće nastaju na strmijim padinama nego što je slučaj na mestu Dyatlovog kampa, pa stoga nema potpune saglasnosti. Ipak, kada se uzmu u obzir geofizički modeli, topografske specifičnosti i rezultati obdukcije, pločasta lavina danas se smatra najverovatnijim objašnjenjem.
Zaključak: Nakon više od šest decenija, kombinacija modernih modela, geofizičkih analiza i forenzičkih podataka približila je naučno objašnjenje tragedije: prirodni procesi i ljudska reakcija u uslovima panike i ekstremne hladnoće najverovatnije su doveli do smrti planinara, dok senzacionalne teorije ostaju u domenu nagađanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
