Ukrajina je u kratkom roku izgradila brzo rastući domaći odbrambeni sektor: u maju je homologovano 175 novih sistema, oko 93% domaće proizvodnje. Kombinacija decentralizovanog razvoja, principa „fail fast“ i tržišta poput Brave1 ubrzala je pojavu autonomnih dronova, borbenih robota i domaćih raketa dugog dometa. Model zasnovan na malim proizvođačima i brzom testiranju suprotstavljen je ruskom centralizovanom pristupu i već privlači pažnju zapadnih odbrambenih firmi.
Ukrajinski oružani bum koji je iznenadio Putina i Zapad: kako je nastao domaći odbrambeni ekosistem
Robotic systems and drones make it possible to attack Russian positions while keeping personnel away from the ‘kill zone’ - Dmytro Smolienko/Getty
Na razuđenim radionicama širom Ukrajine, usred rata, nastaje brzo rastući odbrambeni ekosistem koji je zatekao i najmoćnije članice NATO-a i Kremlj. Samo u maju Ministarstvo odbrane Ukrajine homologovalo je 175 novih borbenih sistema za operativnu upotrebu — oko 93% potpuno dizajnirano i proizvedeno u zemlji.
Brzina, decentralizacija i „fail fast“ pristup
Pre samo četiri godine Ukrajina je uglavnom uvozila oružje od saveznika. Danas sertifikuje prosečno šest novih sistema dnevno. Prema Keiru Gilesu, saradniku Chatham Housea, osnove su postavljene još 2014. godine, nakon aneksije Krima i početka sukoba na istoku. Potpuna invazija 2022. godine ubrzala je već postojeći proces.
"Nije počelo iz ničega... Ukrajina je godinama razvijala sposobnosti, posebno kroz outsourcing privatnoj industriji," kaže Giles.
Pod pritiskom egzistencijalne pretnje uklonjena je velika količina birokratije, uveden je princip „fail fast“ — ako oružje radi, brže se usvaja; ako ne, brzo se odbacuje. Razvoj je spušten i na nivo bataljona, koji sami modifikuju opremu u borbenim uslovima. Tržišta i platforme poput Brave1 omogućavaju jedinicama da brzo nabave rešenja za koja znaju da funkcionišu.
Šta je novo na frontu
Među 175 novih sistema su presretački dronovi, kopneni roboti, oklopna vozila i balističke/krstareće rakete. Primeri iz maja uključuju dronove Tin, Tur, Mamba, Palii, D'Artagnan i posebno Lupynis‑10‑TFL‑1, razvijen od startapa The Fourth Law.
0906 Sichen long-range strike drone
Lupynis‑10‑TFL‑1 koristi model „prvog nivoa autonomije“: operator kontroliše let većim delom misije, ali u poslednjih ~500 metara, gde je ruski elektronski rat najintenzivniji, ugrađeni AI preuzima kontrolu i zaključava metu bez ljudske intervencije. Kompanija navodi da to povećava uspeh misije 2–5 puta uz dodatni trošak od 10–20%.
Još jedan važan sistem je dron Sichen za duboke udare, navodno sa doletom do 870 milja (~1.400 km) i bojevom glavom od oko 88 lb (~40 kg). Njegova sposobnost navigacije u uslovima aktivnog elektronskog ratovanja omogućava izvođenje udara unutar ruskih teritorija uprkos pokušajima ometanja i preuzimanja dronova.
Kopneni roboti i promena taktike
U maju su odobreni i kopneni roboti Gnom, Primar‑Killer, Vepr, Plyushch+ i naročito Ratel X — diskretni borbeni robot sposoban za izviđanje, postavljanje mina, evakuaciju ranjenika pod vatrom i lansiranje FPV napadačkih dronova direktno sa bojnog polja. Ukrajinske snage su već zauzele poziciju koristeći isključivo robote i UAV‑ove.
Dmytro Zhmailo objašnjava da su „zone ubijanja" — sektori fronta duboki i do 20 km pod konstantnom vatrom — podstakle razvoj robotskih sistema koji štite ljudske živote i smanjuju gubitke.
1908 Flamingo (MP5) cruise missile
Domaći raketni program
Paralelno sa dronovima i robotima, Ukrajina je razvila domaći program raketa: FP‑7 (balistička, domet ~200 km) je u upotrebi; FP‑9 (navodno do 850 km sa bojnom glavom od ~800 kg) očekuje završetak testiranja; a FP‑5 Flamingo krstareća raketa (navodno do 3.000 km, bojeva glava ~1.150 kg) prijavljivana je u udarima više stotina kilometara unutar Rusije. Mnogi od ovih podataka su još uvek delom nezavisno potvrđeni ili predstavljeni kao zvanični navodi.
Modeli proizvodnje: disperzija vs. centralizacija
Ukrajinski model oslanja se na mnoga mala postrojenja, startape i bivše civile koji su pokrenuli fabrike — takmičenje i raznolikost podstiču inovaciju. Suprotno tome, ruski model dominira državnim gigantima i jednim velikim objektima (npr. Alabuga), što omogućava masovnu proizvodnju, ali smanjuje fleksibilnost i sposobnost brzog prilagođavanja.
Robert Tollast sa RUSI‑ja ističe da je veza između ukrajinskih proizvođača i zapadnih firmi postala dvosmerna — Zapad uči iz ukrajinskih inovacija, dok Ukrajina dobija pristup tehnologijama i tržištima.
Ekonomija odbrane i posledice
Domaći kapacitet odbrambene proizvodnje raste brzo: sa oko 20 milijardi USD u 2024. na 35 milijardi USD u 2025., uz prognozu da bi proizvodnja mogla dostići 50 milijardi USD u tekućoj godini. Ako se to ostvari, Ukrajina bi se svrstala među najveće proizvođače odbrane u Evropi.
"Ukrajina mora da pobedi u ratu. A Evropa treba Ukrajinu, jer je upravo ona razvila mnoge od ovih tehnologija i kapaciteta," zaključio je Giles.
Bez obzira na sva pitanja verodostojnosti i rizike eskalacije koje nose dugometne rakete, priča o ukrajinskom „oružanom bumu“ pokazuje kako pritisak, decentralizacija i tržišni mehanizmi mogu ubrzati inovacije u odbrambenoj industriji.
Pomozite nam da budemo bolji.
