Neobrađeni komadi baltijskog jantara iz Goetheove zbirke otkrili su tri skrivene vrste insekata putem sinhrontronske mikrotomografije, pri čemu je mrav †Ctenobethylus goepperti izuzetno dobro očuvan. Skenovi su otkrili fine dlake i unutrašnje strukture, a na osnovu poređenja sa modernim rodovima izvedeni su zaključci o ponašanju vrste. Napravljena je dostupna 3D rekonstrukcija koja istraživačima širom sveta omogućava poređenja.
Vekovima Sakriveni Insekti u Goetheovoj Zbirci: Sinhrontronsko 3D Skeniranje Otkrilo Izuzetno Očuvanog Mrava
Photo Credit: Bernhard Bock / Daniel Tröger
Skup baltijskog jantara iz zbirke koja je nekada pripadala Johannu Wolfgangu von Goetheu otkrio je fosile insekata koji su do sada ostali neprimećeni golim okom. Zbirka od 40 primeraka čuva se u Goetheovom nacionalnom muzeju (Goethe National Museum) pod upravom Klassik Stiftung Weimar, a dva nepolirana komada sadržala su skrivene fosile.
Kako su otkriveni skriveni fosili
Istraživači sa Univerziteta u Jeni iskoristili su sinhrontronsku mikrotomografiju na German Electron Synchrotron (DESY) u Hamburgu. Ova napredna tehnika omogućava snimanje visokorezolutnih 3D slika čak i unutar grubo obrađenog, nepoliranog jantara, pa su naučnici digitalno rekonstruisali životinje koje nisu bile vidljive izvana.
Koji su organizmi pronađeni
Skenovi su otkrili tri insekta zarobljena u smoli: gljivičnu mušicu, crnu mušicu i izuzetno dobro očuvanog mrava. Mrav je identifikovan kao izumrla vrsta †Ctenobethylus goepperti (Mayr, 1868), koja je često prisutna u baltijskom jantaru, ali nikada ranije nije bila ovako detaljno dokumentovana.
Bernhard Bock, Phyletisches Museum, Univerzitet u Jeni: "Mrav pripada izumrloj vrsti †Ctenobethylus goepperti (Mayr, 1868), koja je veoma česta u jantaru. Zahvaljujući izvanrednom očuvanju i opsežnim ispitivanjima, uspeli smo da ga opišemo detaljnije nego ikada pre i dobijemo nove informacije o vrsti i njenim odnosima."
Detalji koji menjaju sliku
Skenovi su otkrili neočekivane detalje: sitne dlake na telu radničkog mrava, kao i unutrašnje skeletne strukture u glavi i toraksu. Takav nivo očuvanosti pokazuje da moderno snimanje može izvući novu naučnu vrednost iz muzejskih kolekcija koje su decenijama neometano stajale u depozitu.
Upoređivanja sa modernim rodom Liometopum, prisutnim u Severnoj Americi i toplijim delovima Evrope, daju tragove o ponašanju i ekologiji izumrelih mrava: istraživači pretpostavljaju da su ovi mravi gradili velike gnezda u drveću, što povećava verovatnoću da su se našli u smoli i tako postali fosili.
Daniel Tröger, Univerzitet u Jeni: "Potpuno smo obradili primerak i, na osnovu novo prikupljenih podataka, napravili 3D rekonstrukciju koja je dostupna online. Ovaj model pomaže kolegama širom sveta da identifikuju i uporede dalja fosilna nalazišta ove vrste."
Zašto je otkriće važno
Osim što otkriva nove detalje o jednoj često nađenoj vrsti, projekat demonstrira vrednost digitalizacije i modernih metoda za istraživanje postojećih muzejskih zbirki. Bernhard Bock je ovaj uspeh povezao i sa Goetheovim nasleđem: "Goethe se smatra osnivačem morfologije i verovatno bi bio oduševljen da vidi kako smo, koristeći potpuno nove metode, stekli vredne uvide u ovoj oblasti."
3D modeli i digitalni zapisi omogućavaju da ovaj pronalazak bude dostupan istraživačima širom sveta i da doprinese daljim komparativnim studijama fosila iz drugih zbirki.
Pomozite nam da budemo bolji.
