Vranješ: Srbi S Obe Strane Drine Teže Zajedničkoj Državi — Ne Kao Hegemonija

Aleksandar Vranješ, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji, rekao je da dugoročna težnja Srba с обе стране Drine podrazumeva ideju zajedničke države sa Srbima koji žive na drugoj obali, ali je naglasio da ta težnja nikada nije bila maksimalistički cilj niti izraz hegemonije.

U emisiji „Perspektive“ na televiziji K1 Vranješ je ocenio da je Republika Srpska danas znatno jača nego u periodu kada je trpela najteže udarce. Tu snagu, kako je objasnio, vidi u izgrađenom sistemu, državnom pristupu i jasnoj viziji položaja srpskog naroda.

Zašto je, po njemu, Srpska opstala

Vranješ je istakao važnost svesti o vrednosti života u Republici Srpskoj kao ključne odrednice koja je sačuvala entitet:

„Šta je spasilo Srpsku? Svest da su životi u Republici Srpskoj svetinja. Kada imate tu svest, onda znate da je to sveta stvar koja više ne može biti predmet političkih kompromisa.“

Promene u međunarodnim odnosima

Anaizirajući promene u pristupu velikih sila, ambasador je rekao da su, prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države jasno stavile do znanja da ne žele prisustvo Kristijana Šmita u BiH do 2025. godine i dodao da je Šmit u Njujorku, kako je preneo, dobio „ponudu koju nije mogao da odbije“. Vranješ je to predstavio kao znak da se u Vašingtonu pojavljuju sagovornici spremni da razumeju argumente kojima teže predstavnici Republike Srpske i Srbije.

Percepcija Srba i uloga kulture

Ambasador je ukazao na promenu međunarodne percepcije srpskog naroda, koju pripisuje tehnološkom napretku i doslednoj politici. Po njegovim rečima, generacije koje su bile učene da su Srbi „apsolutni negativci“ polako odlaze u penziju, pa se slika menja.

Govoreći o pojmu „srpski svet“, Vranješ ga je opisao kao kulturni konstrukat koji pokazuje da Srbi dele jedinstven kulturni prostor bez obzira na to gde žive. Napomenuo je i značaj Srpske pravoslavne crkve kao simbola i personifikacije zajedničkog prostora:

„Kada je reč o srpskom kulturnom nasleđu, činjenica da neki pisac nije rođen u Srbiji ne znači da on nije srpski pisac. To je neizbrisivo. Trideset godina pokušavaju da unište naš identitet, ali on pripada narodu koji postoji stotinama godina. Nije moguće to poništiti. Mislim da je Srpska pravoslavna crkva personifikacija našeg zajedničkog prostora, gde se svi identifikujemo.“

Vranješove ocene prate izraženu političku i kulturnu perspektivu koja odražava stavove određenog dela zvaničnih i političkih aktera. Izjave koje se odnose na spoljnu politiku i stavove drugih država predstavljene su u emisiji kao njegove interpretacije i tvrdnje.