Nasin teleskop Nancy Grace Roman planiran je za lansiranje u avgustu 2026. i pozicionira se kao naredna velika misija za potragu egzoplaneta. GBTDS bi mogao da otkrije ~100.000 novih planeta (procene 60.000–200.000) posmatrajući oko 100 miliona zvezda, posebno u gustim oblastima galaksije. Roman će kombinovati tranzitnu i mikrolensing metodu, a svi podaci biće javno dostupni.
Nasin teleskop Nancy Grace Roman skenira 100 miliona zvezda — očekuje se do 100.000 novih planeta
The fully assembled Nancy Grace Roman Space Telescope in its cleanroom at NASA Goddard, ahead of its August 2026 launch | ©Image Credit: NASA/Jolearra Tshiteya
Nasin naredni veliki teleskop, Nancy Grace Roman Space Telescope, sada je u potpunosti sastavljen (izgradnja završena krajem 2025) i planiran je za lansiranje u avgustu 2026. godine. Misija je osmišljena da istraži delove Mlečnog puta koje su dosad gotovo neistražene i da pruži najopsežniji pregled zvezda do sada.
Ambicija misije
Modeli projekta za Galactic Bulge Time-Domain Survey (GBTDS) predviđaju da bi Roman mogao da otkrije reda veličine 100.000 novih svetova (procene se kreću otprilike od 60.000 do 200.000 tranzitnih planeta). To bi drastično nadmašilo dosadašnjih ~6.300 otkrivenih egzoplaneta, jer Roman planira da posmatra oko 100 miliona zvezda — hiljadama puta više nego Kepler, koji je pratila ~100.000 zvezda.
Gde će tražiti planete i zašto je to važno
Velika razlika u pristupu Romanove misije je prostor koji pokriva: teleskop će gledati prema gustim poljima u centralnom delu galaksije (galaktički bulge) i ka suprotnom, udaljenijem delu Mlečnog puta. Dosadašnja otkrića uglavnom su ograničena na nekoliko hiljada svetlosnih godina oko Zemlje — našu „lokalnu“ zonu.
"Naša galaksija obuhvata različite sredine, ali kada je u pitanju lov na egzoplanete, mi smo zaista istražili samo jednu: našu sopstvenu okolinu," kaže Elisa Quintana iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra, koja vodi tim za obradu tranzitnih podataka.
An artist’s concept shows the region of the Milky Way that Roman will survey during its Galactic Bulge Time-Domain Survey. The red beam indicates the direction Roman will observe, covering dense star fields toward the galactic center and out toward the far side of the galaxy. | ©Image Credit: NASA’s Goddard Space Flight Center / CI Lab
Naučnici žele da provere da li se proces formiranja planeta menja u zavisnosti od mesta u galaksiji. Zvezde bliže centru su, u proseku, starije i bogatije teškim elementima (silicijum, kiseonik i dr.) — gradivnim blokovima planeta — dok zvezde pri ivicama sadrže manje ovih elemenata. To bi moglo da utiče na učestalost i tipove planeta, naročito džinovskih.
Kako će Roman tražiti planete
Roman će kombinovati dve moćne tehnike:
- Tranzitna metoda — prati blago zatamnjivanje zvezde kada planeta prođe ispred nje; odlična za određivanje veličine i perioda orbite.
- Mikrolensing (gravitaciono sočivo) — beleži kratkotrajno pojačanje svetlosti pozadinske zvezde kada prednji sistem zvezda deluje kao sočivo; metoda je toliko osetljiva da može detektovati planete veličine Marsa na udaljenim orbitama.
Otvoreni podaci i očekivani uticaj
Svi podaci koje Roman prikupi biće javno dostupni, kako profesionalnim astronomima tako i građanskim naučnicima, što će omogućiti široku analizu i nezavisna otkrića. Uz podatke iz tranzita i mikrolensinga, naučnici će moći da mapiraju raspodelu planeta kroz različite regione Mlečnog puta i testiraju teorije o formiranju planeta u različitim hemijskim i starosnim okruženjima.
"Zvezde sa više teških elemenata imaju tendenciju da hostuju više planeta, posebno džinovskih,"
Ukratko, Roman obećava kvantni skok u broju i raznovrsnosti otkrivenih egzoplaneta, i pružiće prvi veliki pogled na to kako se planete raspoređuju izvan naše lokalne zvezdane sredine.
Izvori: NASA Roman Mission, IPAC, Cornell University, SciTechDaily, Building Roman, NASA Exoplanet Archive
Pomozite nam da budemo bolji.
