Tri nove vakcine protiv ebole ubrzano se razvijaju — kada bi mogle biti spremne?

Izbijanje ebole u centralnoj Africi proglašeno je međunarodnim zdravstvenim vanrednim stanjem u maju. Do sada su u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) i Ugandi prijavljena više od 900 sumnjivih slučajeva i oko 200 smrtnih ishoda, a većina potvrđenih slučajeva dolazi iz DRK.

Šta znamo o virusu

Ova epidemija je uzrokovana Bundibugyo virusom — relativno novom vrstom ebolavirusa koja je obično manje smrtonosna od Zaire soja, ali za koju ne postoje odobrene vakcine ni specifične terapije. Do sada su prijavljena samo dva ranija žarišta uzrokovana ovim sojem, pa je terensko iskustvo ograničeno.

Mogućnost širenja i hitnost odgovora

Modeli objavljeni u Morbidity and Mortality Weekly Report ukazuju da, bez efikasnih intervencija, epidemija ima potencijal da preraste u jedno od najvećih zabeleženih izbijanja — čak i do preko 20.000 slučajeva u naredna tri meseca. Intervencije su otežane sukobima u regionu, nedostatkom međunarodne pomoći i slabom zdravstvenom infrastrukturom.

Kako vakcine mogu pomoći

Vakcine su ključan alat za kontrolu izbijanja: omogućavaju strategije poput prstenaste vakcinacije (ring vaccination), ciljane vakcinacije visokorizičnih grupa i hitne vakcinacije nakon izlaganja koja može smanjiti težinu bolesti. U prstenastoj vakcinaciji vakcinišu se bliski kontakti i potencijalni kontakti potvrđenih i verovatnih slučajeva, stvarajući „prsten zaštite“ oko žarišta.

Ko razvija vakcine i koje platforme se koriste

Koalicija za pripremu na epidemije (CEPI) podržala je razvoj tri kandidata za vakcinu protiv Bundibugyo virusa. Kandidati dolaze iz:

There are three candidate vaccines being developed for the Bundibugyo virus. | Credit: Andrew Brookes via Getty Images

• IAVI — koristi rVSV platformu (rekombinantni vesikularni stomatitis), sličnoj onoj u vakcini protiv Zaire ebole koja je pokazala visoku efikasnost (95–100% nakon jedne doze u ranijim studijama).
• Univerzitet u Oksfordu — koristi ChAdOx1 platformu (adenovirus šimpanze), koja je pogodnija za transport u frižideru i lakše se prilagođava novim sojevima.
• Moderna — koristi mRNA tehnologiju, koja omogućava izuzetno brzi dizajn i proizvodnju ciljanih vakcina.

Proizvodnju ovih kandidata planira Serum Institute of India.

„Cilj je razviti bezbednu i efikasnu vakcinu protiv Bundibugyo virusa što je brže moguće,“ rekao je dr Richard Hatchett, izvršni direktor CEPI.

Vremenski okvir za testiranje i odobrenje

Prema WHO, ubrzani proces od prvih kliničkih ispitivanja do mogućeg hitnog odobrenja i primene mogao bi trajati 7–9 meseci, pod uslovom da rani bezbednosni i imunogenosti podaci budu povoljni i da se paralelno pokrene proizvodnja. CEPI pokušava da ubrza ovaj proces finansiranjem kasnih faza ispitivanja i koordinacijom proizvodnje.

Terenski izazovi

Čak i ako vakcine budu dostupne, njihovo brzo uvođenje suočava se sa značajnim preprekama: sukobi i nesigurnost u regionu, nedostatak hladnog lanca (posebno za rVSV koji zahteva zamrzavanje), loši drumski pristupi, nestabilne elektroenergetske mreže i visoka stopa nepoverenja zajednica i protivljenja vakcinaciji.

„Imamo bolja sredstva i više znanja nego pre deceniju, ali sve to vredi samo ako brzo stigne do fronta i ako zajednice veruju u odgovor,“ upozorava dr Anne Rimoin (UCLA).

Šta to znači za sada

Vakcine mogu značajno pomoći u srednjem roku, ali neće promeniti trenutni tok epidemije preko noći. U neposrednom periodu najvažniji su osnovni javnozdravstveni pristupi: brzo otkrivanje i izolacija slučajeva, efikasno praćenje kontakata, zaštita zdravstvenih radnika, logistička podrška i izgradnja poverenja u zajednicama.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i nije zamena za medicinski savet.