Tim istraživača uspešno je ugradio bežični moždani implant kod trećeg učesnika koji prenosi signal kamere direktno u vizuelni korteks. U operaciji je upotrebljeno 34 stimulatora i 544 elektrode, a nakon četvoronedeljnog oporavka započeće testiranje u The Chicago Lighthouse. Cilj nije povratak prirodnog vida, već omogućavanje percepcije svetla, pokreta i jednostavnih oblika kako bi se poboljšalo svakodnevno snalaženje. Projekat vodi Philip R. Troyk u saradnji sa više univerziteta i kompanija.
Bežični moždani implant povezuje kameru direktno s vizuelnim korteksom — ugrađen kod trećeg učesnika
Photo Credit: iStock
Istraživači su napravili važan korak u razvoju tehnologije za povraćaj vida: u trećeg učesnika eksperimentalne studije uspešno je ugrađen bežični moždani implant koji prenosi signal kamere direktno u vizuelni korteks, zaobilazeći oštećene oči i optičke nerve.
Uređaj pod nazivom Intracortical Visual Prosthesis radi tako što kamerom snimljene vizuelne informacije softverski obrađuje, a potom bežičnim putem šalje do malih stimulacionih modula implantiranih u mozgu. Ti moduli električnim impulsima aktiviraju delove vizuelnog korteksa i izazivaju pojavu jednostavnih tačaka ili obrazaca svetlosti (fosfene) koje mozak može pokušati da interpretira.
Operacija je izvedena u Rush University Medical Center, a tokom zahvata je upotrebljeno 34 bežična stimulatora povezana sa 544 elektrode. Nakon četvoronedeljnog perioda oporavka, planirano je početno testiranje u Hilton Center for Prosthetic Research pri organizaciji The Chicago Lighthouse, gde će se procenjivati može li sistem pomoći učesnicima u snalaženju u prostoru i obavljanju osnovnih zadataka vođenih vidom.
Za koga je namenjeno i čemu teži
Ovaj pristup je posebno namenjen osobama sa dubokom slepotom kod kojih mrežnjača ili optički nerv ne mogu da prenose signale — slučajevima u kojima terapije usmerene na oko ne donose koristi. Pošto implant radi direktno sa vizuelnim korteksom, mogao bi postati opcija za pacijente kojima su druge terapije nedostupne, pod uslovom da je sistem za obradu vida u mozgu i dalje funkcionalan.
Ograničenja i bezbednost
Važno je naglasiti da tehnologija ne obećava povratak prirodnog vida. Trenutno su očekivanja realistična: u najboljem slučaju korisnicima bi mogla omogućiti percepciju svetla, pokreta i jednostavnih oblikа, što može olakšati svakodnevne aktivnosti poput orijentacije i kretanja. Projekat se nalazi u ranoj fazi kliničkih ispitivanja; dugoročna efikasnost i bezbednost još nisu poznati.
Projektom rukovodi istraživač Philip R. Troyk iz Illinois Institute of Technology, u saradnji sa partnerima: Rush University Medical Center, The Chicago Lighthouse, istraživačima sa Johns Hopkins, timom University of Texas at Dallas, Microprobes for Life Science, Sigenics i University of Chicago.
Rani nalazi sugerišu da i ograničena vestacka vizuelna percepcija može značajno pomoći u svakodnevnom snalaženju, ali su potrebna dodatna testiranja kako bi se utvrdile stvarne praktične koristi i dugoročne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
