Studije pokazuju da talasi vrućine utiču i na kognitivne sposobnosti životinja, ne samo na fizičku izdržljivost. U Kalahariju su ženke southern pied babblers dvostruko duže učile koji poklopac krije hranu i nisu pravilno reagovale na model predatora pri oko 96°F (~36°C). Slični efekti primećeni su kod bumbara i kamži, a istraživanja ukazuju i na veći rizik od ujeda pasa pri visokim temperaturama. Naučnici pozivaju na mere poput hladovine, pristupa vodi i prilagođavanja gradova kako bi se smanjio stres na životinje i ekosisteme.
Talasi vrućine narušavaju pamćenje i ponašanje životinja — studija iz Kalaharija alarmira naučnike
Photo Credit: iStock
U paklenoj vrućini Kalaharija, ženke ptica poznatih kao southern pied babblers ponavljano ne savladavaju jednostavan test: umesto da obiđu prozirnu plastičnu barijeru do hrane, uporno kljucaju plastiku. Takvo ponašanje ukazuje da ekstremne temperature mogu da ometaju kognitivne sposobnosti životinja, a posledice se vide i kod drugih vrsta.
Šta su pokazala istraživanja?
Istraživanja opisana u izveštaju Smithsonian Magazine i pratećim studijama nalaze da visoke temperature mogu da otežaju učenje, pamćenje i budnost, ali i da povećaju verovatnoću agresije. Konkretno:
- Među southern pied babblers, talasi vrućine su udvostručili broj pokušaja potrebnih da ptice nauče koji poklopac na kutiji krije crva.
- Kada su temperature dostigle oko 96°F (približno 36°C), ptice su prestale da reaguju na model predatora i počele su da ga tretiraju kao bezopasnu kutiju.
- Bumbari su imali veće teškoće da povežu boju sa nagradom na 90°F (oko 32°C) nego na 77°F (25°C).
- U Italiji su kamži postajali agresivniji kako su temperature rasle i hrana postajala oskudnija.
- Studija iz 2023. zabeležila je porast rizika od ujeda pasa za oko 10% pri 90°F u odnosu na 60°F.
Zašto su ovi nalazi važni?
Slabije kognitivne sposobnosti mogu da oslabe sposobnost životinja da nađu hranu, izbegnu predatore ili se orijentišu u prostoru. To destabilizuje ekosisteme od kojih ljudi zavise: oprašivači poput bumbara podržavaju useve (paradajz, borovnice i drugi), a poremećaji u njihovom ponašanju mogu da smanje prinose.
„Promenljivo vreme znači da je vaša sposobnost da se ponašanjem prilagodite još važnija“, rekla je Amanda Ridley, bihevioralna ekologinja koja je radila na studiji. „Verovatno potcenjujemo uticaje povećane toplote na umove životinja.“
Šta možemo učiniti?
Autoriteti i zajednice mogu da ublaže udar na divlje životinje i kućne ljubimce kroz praktične mere: obezbediti hladovinu i vodu, sačuvati i obnoviti hladne stanišne zone, i prilagoditi urbanu infrastrukturu kako bi se smanjilo zadržavanje toplote. Pored toga, fokus istraživanja na ponašanje (ne samo na preživljavanje) pomaže konzervatorima da identifikuju vrste najranjivije na dugotrajne talase vrućine i da dizajniraju ciljane mere zaštite.
Smithsonian Magazine napominje da se Kalahari zagreva otprilike dvaput brže od svetskog proseka, pa su prilike i pretnje po lokalne vrste posebno izražene. Efekti koje izazivaju ekstremne temperature nisu samo fizički — oni mogu systematski da naruše mentalne sposobnosti potrebne da se životinje prilagode na brze klimatske promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
