Studija u Trends in Ecology and Evolution uvodi pojam "paradoks suše i bolesti": iako suša može smanjiti neke bolesti, ona istovremeno stvara uslove za porast kolere, virusa Zapadnog Nila i denge. Pregled skoro 100 studija pokazuje da promena raspodele vode i ponašanja životinja premešta i često povećava rizik od određenih infekcija. Autori pozivaju na bolje satelitsko praćenje i integrisano upravljanje vodnim resursima i javnim zdravljem.
Suša Povećava Rizik Od Kolere, Zapadnog Nila I Denge — Istraživanje Otkiva "Paradoks Suše i Bolesti"
Photo Credit: iStock
Suša se obično smatra problemom manjka vode, ali novo istraživanje upozorava da sušni uslovi mogu prerasti i u ozbiljan zdravstveni problem. Analiza objavljena u Trends in Ecology and Evolution ukazuje na takozvani "paradoks suše i bolesti": iako neke bolesti opadaju sa manjkom vode, druge — poput kolere, virusa Zapadnog Nila i denge — mogu postati učestalije.
Pregled skoro 100 studija koje obuhvataju ljude i životinje pokazuje da suvi uslovi ponekad smanjuju bolesti povezane sa stalnim vodenim staništima (npr. šistozomijaza, malarija), ali istovremeno stvaraju prilike za patogene koji koriste zatečene izvore vode, koncentrovanu populaciju domaćih i divljih životinja ili promene u aktivnostima vektora.
Ključni nalazi
Istraživači navode primere koji prate navedeni obrazac: Somalijska suša 2017. bila je praćena približno 80.000 prijavljenih slučajeva kolere; suše u Kaliforniji tokom 2000‑ih povezane su sa porastom slučajeva valley fever, a supersuša 2014. sa jednim od većih talasa infekcija virusom Zapadnog Nila. U Brazilu su zabeleženi porasti rizika od denge u mesecima koji slede nakon sušnih perioda.
Tara Stewart Merrill, ekolog za vodene bolesti pri Cary Institute of Ecosystem Studies, kaže: "To je tako kontraintuitivno. Mislimo da vodena bolest uspeva samo kada ima puno vode, ali u nekim slučajevima uspeva kada ima manje vode."
Zašto se to dešava
Suša menja raspodelu vode i ponašanje ljudi i životinja: kada izvori postanu retki, ljudi i životinje se skupljaju oko preostalih tačaka, što olakšava prenos bolesti. Suvi periodi mogu koncentrisati kontaminante, pogodovati stvaranju manjih, zagađenih lokvi ili promeniti obrasce razmnožavanja komaraca i drugih vektora.
Istraživanje takođe ističe da klimatsko zagrevanje doprinosi isušivanju tla u mnogim regionima i da bi poboljšano satelitsko praćenje promena vlage i vodenih resursa moglo pomoći u pravovremenom predviđanju područja povećanog rizika.
Implikacije za upravljanje vodom i javno zdravlje
Autori preporučuju da planiranje za sušu uključuje i prevenciju bolesti: monitoring komaraca, praćenje kvaliteta vode, upravljanje vodenim objektima (brane, sistemi za navodnjavanje) imaju direktan uticaj na rizik. Poseban problem je i pojava "weather whiplash" — nagle smene vlažnih i suvih perioda — koje mogu povećati izlaganje prašini i patogenima nakon vlažnih perioda.
Ove lekcije su relevantne i za Srbiju i okolne regione, gde su ekstremni vremenski događaji i nepravilna raspodela padavina u porastu. Integrisano upravljanje vodnim resursima i zdravstveni nadzor pomoći će da se smanje lokalni rizici.
Samantha Sambado, biolog sa Stanforda (koja nije bila deo studije): "Voda dodiruje gotovo svaki aspekt života. Kako ćemo upravljati ovim resursom, znajući da će budućnost biti toplija?"
Zaključak: suša ne znači nužno manji rizik od zaraza — često ga samo premešta i menja oblik. Bolje praćenje, planiranje i koordinacija između sektora vode i javnog zdravlja su ključni za prevenciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
