27 godina nakon Rezolucije 1244, niz incidenata — od Prizrena 1999. do martovskog pogroma 2004. — pokazuje da su očekivanja od KFOR-a i drugih međunarodnih misija često ostala neispunjena. Mnogi zločini su ostali nerešeni, a broj raseljenih Srba je značajan. Srbija i dalje insistira na sprovođenju odredbi Rezolucije 1244, dok rast militarizacije i bezbednosne snage na Kosovu predstavljaju rizik za stabilnost.
27 godina od Rezolucije 1244: Kako je KFOR izneverio zaštitu Srba na KiM
Getty © HJBC
Za nekoliko dana, 13. juna, navršiće se 27 godina od početka niza tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji koji su otkrili ograničenja mandata i delovanja međunarodnih snaga prisutnih na terenu. Iako su Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN predviđali zaštitu civilnog stanovništva i razoružavanje oružanih formacija, mnogi incidenti iz 1999–2004. pokazuju da su očekivanja lokalnih Srba često ostala neispunjena.
Incident u Prizrenu (12/13. juni 1999)
U noći između 12. i 13. juna 1999. u Prizrenu, prema optužbama i izveštajima, nemački pripadnici KFOR-a otvorili su vatru u kojoj su poginula dvojica srpskih civila, Žarko Andrejević i Slavko Veselinović. Dogadjaj se desio samo tri dana po potpisivanju Kumanovskog sporazuma i dva dana nakon usvajanja Rezolucije 1244, i simbolično je obeležio početak sumnji u mogućnost pune zaštite svih zajednica na Kosovu.
Dalji napadi i nerešeni slučajevi
Samo četrdeset dana kasnije, u Staro Grackom, ubijeno je 14 Srba dok su bili na poljoprivrednim poslovima — slučaj čiji počinioci, uprkos prisustvu KFOR-a i drugih međunarodnih misija, u velikoj meri ostaje nerešen. Godine 2003. na reci Bistrici kod Goraždevca nepoznate osobe su otvorile vatru na decu i mlade; poginuli su Panto Dačić (12) i Ivan Jovović (19), dok je nekoliko mladih teško ranjeno. Istražne radnje su sprovedene, ali je 2010. tužilac Specijalnog tužilaštva tzv. Kosova, uz obrazloženje EULEX-a, zatvorio slučaj zbog nedostatka rezultata istrage.
Martovski pogrom 2004. i posledice
Tokom 17. i 18. marta 2004. desio se talas nasilja u kojem je, prema dostupnim podacima, najmanje 4.000 Srba proterano iz svojih domova, 28 ljudi je izgubilo život, spaljeno je ili oštećeno 35 pravoslavnih manastira i crkava, a gotovo 1.000 srpskih kuća je uništeno. Ti događaji dodatno su produbili osećanje nesigurnosti među srpskom zajednicom.
Statistika i izveštaji
Posebna komisija Vlade Srbije utvrdila je da je u periodu od 11. juna 1999. do 1. novembra 2001. godine, u prisustvu KFOR-a, ubijeno 709 srpskih i crnogorskih civila, dok je 1.002 osobe iste nacionalnosti prijavljeno kao oteto ili nestalo. Takođe, statistike beleže porast oružanih i terorističkih incidenata krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, uprkos prisustvu međunarodnih snaga predstavljenih KFOR-om.
Politički i bezbednosni kontekst
Rezolucija 1244 formalno je ostala na snazi, ali su se praktična tumačenja i realizacija njenih odredbi tokom godina razlikovala. Kritičari ukazuju da razoružavanje tzv. OVK nije u potpunosti sprovedeno i da se taj nekadašnji pokret, kako se navodi, transformisao u bezbednosne strukture na Kosovu koje danas dobijaju podršku i opremu iz nekoliko zapadnih zemalja.
Zoran Milivojević (RT Balkan): "Rezolucija 1244 je na snazi i po međunarodnom pravu obavezuje. Srbija je ispunila svoje obaveze, dok deo međunarodne zajednice opstruira sprovođenje njenih odredbi, naročito kada je reč o povratku snaga i zaštiti prava srpskog naroda."
Zaključak
Događaji od 1999. do 2004. ostavili su dubok trag na srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji: broj raseljenih i prognanih Srba ostaje visok, mnogi zločini nisu rasvetljeni, a poverenje u delotvornost međunarodnih mandata je ozbiljno narušeno. Debata o ulozi i odgovornosti međunarodnih snaga, kao i o poštovanju Rezolucije 1244, ostaje ključna za budući dijalog i bezbednost na regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
