SZO upozorava da se Evropa zagreva brže nego drugi regioni i da je u poslednje četiri godine više od 200.000 ljudi u regionu umrlo zbog vrućine. U Berlinu su predstavljene ažurirane smernice sa fokusom na zaštitu starijih i drugih ranjivih grupa. Preporučene mere uključuju sisteme ranog upozorenja, centre za rashlađivanje i širenje urbanog zelenila. SZO poziva na hitnu i koordinisanu akciju kako bi se sprečile dalјe smrtne posledice i ekonomske štete.
SZO: Više od 200.000 Smrti U Poslednje Četiri Godine — Evropa Mora Hitno Da Zaštiti Građane Od Ekstremnih Vrućina
FILE PHOTO - Two women sit under an umbrella during a hot summer day in Cologne. (is associated with: «Europe must better protect citizens from heat, WHO says») Rolf Vennenbernd/dpa
Evropa mora bolje da štiti svoje građane od ekstremnih vrućina kako se klimatska kriza ubrzava, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Kontinent se zagreva brže nego bilo koji drugi region, a posledice su već ozbiljne.
Regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Kluge, saopštio je da je više od 200.000 ljudi u regionu preminulo od posledica visokih temperatura u protekle četiri godine. On je vrućinu opisao kao 'tihog ubicu' koji se može sprečiti primenom već dostupnih alata i mera.
Kluge je u Berlinu predstavio ažurirane smernice za zaštitu od toplote tokom nemačkog dana akcije protiv vrućina, zajedno sa Carstenom Schneiderom (ministar za zaštitu životne sredine) i berlinskom senatorkom za zdravlje Inom Czyborra. Naglasak je stavljen na zaštitu starijih i drugih ranjivih grupa.
Carsten Schneider je podvukao društvenu dimenziju problema: ljudi koji žive u gusto izgrađenim urbanoim zonama ili u pregrejanim, loše izolovanim stanovima često nemaju mogućnost da se zaštite od ekstremnih temperatura. Rešenje je dvoje: smanjenje emisija i konkretne urbane intervencije.
Preporučene i praktične mere koje SZO i stručnjaci ističu uključuju:
- Sistemi ranog upozorenja i nacionalni planovi za zaštitu od toplotnih talasa (heat-health action plans).
- Otvaranje centara za rashlađivanje i organizovana pomoć najugroženijima tokom talasa vrućine.
- Informisanje javnosti i lokalne kampanje za zaštitu starijih i hronično bolesnih.
- Ulaganje u urbano zelenilo—drveće, parkovi, rečni koridori, mokrišta—za prirodno hlađenje gradova.
- Poboljšanje stambenih uslova i energetske efikasnosti zgrada kako bi se smanjilo pregrevanje i zdravstveni rizici.
Stručnjaci za klimu i zdravlje upozoravaju da rast globalnih temperatura dovodi do češćih, intenzivnijih i dužih talasa vrućine. To rezultira povećanim brojem oboljenja i prevremenih smrtnih slučajeva, kao i ekonomskim gubicima koje SZO procenjuje u milijardama dolara godišnje.
Zaključak: SZO poziva evropske vlasti i lokalne zajednice na hitnu primenu već poznatih mera—od ranih upozorenja i zaštite najranjivijih do dugoročnih ulaganja u smanjenje emisija i urbano zelenilo. Brza i koordinisana akcija može spasiti živote i ublažiti zdravstvene i ekonomske posledice koje donose toplotni talasi.
Pomozite nam da budemo bolji.
