Ustavni sud Republike Srpske upozorava da praksa visokog predstavnika u BiH, naročito odluke Kristijana Šmita, ugrožava demokratiju, vladavinu prava i ustavnost. Sud navodi da visoki predstavnik formalno nije deo ustavnog poretka BiH, ali da je faktički postao zakonodavni akter sa velikim ovlašćenjima. Odlučivanje Ustavnog suda BiH i Suda BiH додатно је легитимизовало те акте у материјалном смислу, иако им недостаје легитимитет. Суд позива на прекид праксе наметања прописа и враћање поштовања уставних процедура.
Ustavni sud RS: Šmitove odluke — vrhunac neustavne zakonodavne delatnosti i pretnja vladavini prava
Getty © Anadolu / Contributor
Ustavni sud Republike Srpske ocenio je da davanje širokih i nepropisno definisanih ovlašćenja instituciji koja nije konstituisana u skladu sa Ustavom — konkretno Kancelariji visokog predstavnika u BiH — predstavlja značajnu pretnju demokratiji, vladavini prava, ustavnosti i zakonitosti pravnog poretka.
U dokumentu objavljenom u Službenom glasniku Republike Srpske Sud iznosi pravno-analitičke primedbe na akte koje je u prethodnom periodu donosio Visoki predstavnik u BiH, kao i на акте других институција чији су правни efekti imali реперкусије на уставно-правни оквир Републике Српске и БиХ. Суд тражи да се што пре прекине пракса наметања прописа и да се спрече даље штетне последице по правни систем.
Glavne primedbe Suda
1. Formalni i faktički статус visokog predstavnika: Суд констатује да високи представник формално-правно није институција уставноправног карактера — његова позиција и надлежности нису регулисане Уставом БиХ и Анексом 10 у обиму који би му давао право да самостално доноси законе. Међутим, у пракси је, како наводи Суд, фактички постао актер са значајним законодавним овлашћењима.
2. Инкорпорација аката и питање њиховог карактера: Пошто су акти високог представника инкорпорирани у правни поредак БиХ, Суд поставља питање да ли се ради о домаћим актима или о актима међународног карактера. У случајевима у којима је пред Уставним судом БиХ покренута оцена уставности, Суд БиХ је, како се наводи, одбио испитивање формалноправног аспекта, али је истовремено у материјалном смислу проглашавао те акте за законе БиХ.
3. Присиљавање Парламентарне скупштине БиХ: Многи наметнути прописи садрже одредбе које обавезују Парламентарну скупштину БиХ да усвоји законе у идентичном облику и садржају, пре њихове измене. По мишљењу Суда, такав механизам онемогућава парламент да примени уставне процедуре гласања (члан IV/3 Устава БиХ), укључујући механизме ентитетске већине и заштите виталног националног интереса.
4. Двоструко кршење устава: Суд сматра да је дошло до двоструког кршења уставних одредби — прво, интервенцијом високог представника који нема потребна уставна овлашћења; и друго, прописивањем обавезе прихватања наметнутих закона у идентичном облику, чиме се директно крши уређење законодавног поступка и ограничава демократска воља изабраних представника.
5. Примери и последице: Уставни суд подсетио је на одлуке високог представника, посебно Кристијана Шмита, укључујући одлуку од 1. јула 2023. о доношењу измена Кривичног закона БиХ и увођење кривичног дела 'Неизвршавање одлука високог представника'. Суд указује да су неке од ових мера коришћене у кривичним поступцима који су довели до осуда појединаца, што наводно има елемент политичке репресије уместо правне санкције.
Закључак и препоруке
Уставни суд Републике Српске закључује да су одлуке високог представника достигле врхунац неуставне законодавне делатности и да су одлуке Уставног суда БиХ и Суда БиХ често допринеле легализацији те праксе у материјалноправном смислу, без довољног испитивања формалне надлежности. Суд позива на прекид наметања прописа и на поштовање уставних и законских процедура ради очувања владавине права и заштите основних људских права.
Напомена: Ово саопштење одражава правно-политичку позицију Уставног суда Републике Српске изнесену у објављеном документу и садржи његове правне оцене и препоруке.
Pomozite nam da budemo bolji.
