Uklanjanje CO2 Sporo Napreduje — Naučnici U Milanu Upozoravaju Na Nedostatak Istraživanja i Ulaganja

Stručnjaci za uklanjanje ugljen-dioksida (CDR) upozorili su u Milanu da napredak u toj oblasti zaostaje zbog nedovoljnog istraživanja i ulaganja, i da to predstavlja rizik za postizanje klimatskih ciljeva.

Gde smo sada

Prema trećem izdanju izveštaja „The State Of Carbon Dioxide Removal“, trenutni napori za uklanjanje CO2 obuhvataju svega oko 5% godišnjih globalnih emisija. Veliki deo toga — oko 99,9% — odvija se prirodnim putem, pre svega putem pošumljavanja: drveće kroz fotosintezu skladišti ugljenik u korenu, deblu i granama.

Skaliranje prirodnih rešenja je ograničeno

Iako pošumljavanje širom sveta (od Kine i SAD do Evrope i Brazila) doprinosi skladištenju CO2, rast novih plantaža stagnira i nailazi na konkurenciju za poljoprivredno zemljište. To ograničava mogućnost da prirodna rešenja pokriju velik deo preostalog ugljeničnog duga.

Inovativne metode i njihovi izazovi

Inovativne tehnologije za direktno uklanjanje CO2 iz vazduha i druge CDR metode i dalje su u začetku: prošle godine one su uklonile oko 2 miliona tona CO2 — naspram više od 40 milijardi tona koje je čovek proizveo globalno. To je tek neznatan doprinos ukupnim emisijama.

Primeri metoda obuhvataju:

• Biochar i piroliza — termička prerada biljnog otpada bez kiseonika koja stvara porozan materijal pogodan za zemljište.
• Hvatanje CO2 iz sagorevanja biomase — kombinacija spaljivanja biomase i hvatanja nastalog CO2.
• Direct Air Capture (DAC) — uređaji koji izvlače CO2 direktno iz atmosfere; nekoliko postrojenja radi na svetu, najpoznatije na Islandu, ali obimi su još uvek zanemarljivi.
• Okeanski pristupi — istraživanja potencijala okeana da apsorbuje i skladišti CO2, pri čemu se pažljivo procenjuju rizici za hemiju mora i ekosisteme.

Finansije, politika i sledeći koraci

Troškovi uklanjanja su visoki — većina metoda danas košta preko 200 dolara po toni CO2, što je znatno iznad aktuelnih cena emisija. Ulaganja potrebna za ozbiljno skaliranje CDR-a mere se milijardama evra. Naučnici i autori izveštaja ističu da je ubrzavanje razvoja tehnologija vreme‑intenzivno i da su naredne godine ključne.

„Skaliranje ovih tehnologija zahteva vreme, i zato će naredne godine biti presudne,“ rekla je Morgan Edwards (University of Wisconsin–Madison), koja je nadgledala evaluacioni izveštaj.

Massimo Tavoni (Politecnico di Milano) je upozorio da je interes za CDR opao u poslednje dve do tri godine i da su političke promene i geopolitički konflikti dodatno uticali na smanjenje podrške.

Važno upozorenje: naučnici naglašavaju da razvoj CDR mera ne znači dozvolu industriji da nastavi sa povećanim emisijama — prioritet mora ostati značajno smanjenje trenutnih emisija, dok se paralelno razvijaju tehnologije za uklanjanje preostalog CO2.

Zaključak

CDR je obećavajuća, ali još mala komponenta globalne strategije protiv klimatskih promena. Potrebna su veća javna ulaganja, jasne politike i vreme da bi inovativne metode prešle iz pilot‑projekata u masovni okvir koji bi imao merljiv uticaj.