Studija sa Okinawa Institute Of Science And Technology povezuje privremeni porast acetilholina sa sklonosti miševa da napuste neuspešnu strategiju i isprobaju novu opciju ("lose‑shift") nakon izostanka očekivane nagrade. Manipulacija koja smanjuje proizvodnju acetilholina smanjuje spremnost za promenu, što ukazuje na ključnu ulogu ovog neurotransmitera. Nalazi imaju potencijalne implikacije za razumevanje zavisnosti, OCD‑a i Parkinsonove bolesti, ali su zasad ograničeni na rane studije na miševima.
Studija otkriva signal u mozgu koji pomaže životinjama da prekinu neuspešnu strategiju i isprobaju novu
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje iz oblasti neuroznanosti identifikovalo je neuronski signal koji izgleda pomaže životinjama da prekinu ponavljanje neuspelih postupaka i brzo promene strategiju kada se pravila igre neočekivano promene.
Istraživači sa Okinawa Institute of Science and Technology obučili su miševe da se kreću kroz virtuelni lavirint i pronađu put do nagrade. Nakon što je put do nagrade promenjen, tim je pratio kako se životinje ponašaju i koje neurohemijske promene se dešavaju u mozgu.
Metod i merenja
Koristeći dvofotonsku mikroskopiju i senzore za neurotransmitere, naučnici su registrovali aktivnost acetilholina u određenim moždanim oblastima. Upoređivali su pokušaje u kojima je očekivana nagrada stigla sa onima u kojima je izostala.
Ključni nalazi
Povećanje acetilholina: Pri svakom izostanku očekivane nagrade zabeleženo je kratkotrajno povećanje oslobađanja acetilholina u specifičnim regijama mozga.
Promena ponašanja — "lose‑shift": Nakon ne-nagrade miševi su češće napuštali ranije uspešan put i isprobavali alternativu, ponašanje koje istraživači opisuju kao "lose-shift".
Kausalni dokaz: Kada su ograničili sposobnost životinja da proizvode normalne količine acetilholina, miševi su znatno ređe menjali strategiju, što podržava ulogu acetilholina u olakšavanju prekida navika.
Šire implikacije i ograničenja
Autori ističu da rezultati mogu biti relevantni za razumevanje stanja u kojima je promena ponašanja otežana — poput zavisnosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD) i Parkinsonove bolesti — jer sva ova stanja uključuju poremećaje u signalizaciji i ustrajne navike.
Međutim, radi se o ranim eksperimentima na miševima. Iako manipulacija acetilholinom daje jake dokaze za njegovu ulogu u prekidanju navika kod životinja, prenos na ljudsku primenu zahteva dalja istraživanja zbog razlika u složenosti ljudskog mozga i rizika kod farmakoloških intervencija.
"Mehanizmi u mozgu koji stoje iza promene ponašanja do sada su ostali nejasni, jer prilagođavanje zahteva vrlo složenu neuronsku aktivnost povezanu kroz više oblasti mozga", rekao je koautor Jeffery Wickens.
Istraživači su takođe zabeležili da staro ponašanje izgleda nije potpuno izbrisano — čini se da miševi zadržavaju informaciju o prethodnom putu do nagrade, verovatno da bi bili spremni da se vrate na njega ako se uslovi ponovo promene.
Zaključak
Studija daje jasniju sliku o tome kako mozak ažurira ponašanje posle neuspeha i ukazuje na to da acetilholin igra važnu ulogu u prekidanju neuspelih strategija. Ovo otkriće otvara put za buduća istraživanja koja bi mogla dovesti do boljeg razumevanja i potencijalnih terapija za poremećaje fleksibilnosti ponašanja — ali još uvek nije osnov za novu terapiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
