Naučnici upozoravaju da slobodnoživeće amebe, prisutne u prirodnim i gradskim vodnim sistemima, mogu postati veća pretnja zbog porasta temperature i stare infrastrukture. Neke vrste, uključujući Naegleria fowleri, podnose visoke temperature i dezinfektante poput hlora, a mogu i da kriju bakterije i viruse unutar sebe. Autori pozivaju na "One Health" pristup, bolje nadgledanje, brže dijagnostike i unapređene metode tretmana vode kako bi se smanjio rizik od izbijanja bolesti.
Amebe u vodi postaju veća pretnja: podnose hlor, kriju druge mikrobe i šire se s porastom temperature
Photo Credit: iStock
Stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da tako zvane slobodnoživeće amebe — sitni, jednoćelijski organizmi koji žive u jezerima, rekama, zemljištu i sistemima za vodosnabdevanje — mogu postati značajniji rizik kako se klime zagrevaju, a infrastruktura stari.
Zašto je to zabrinjavajuće?
Iako većina vrsta nije opasna po ljude, neke amebe su sposobne da prežive uslove koji ubijaju mnoge druge mikrobe: visoke temperature i snažne dezinfektante poput hlora. Takva otpornost otežava kontrolu ovih organizama u prirodnim i veštačkim vodnim sistemima.
Naegleria fowleri je najpoznatiji primer — poznata kao "ameba koja jede mozak" — koja može da izazove retku i obično smrtonosnu infekciju ako kontaminirana voda uđe u nos, najčešće prilikom kupanja.
"Ono što ih čini posebno opasnima jeste sposobnost da prežive uslove koji ubijaju mnoge druge mikroorganizme. Mogu podneti visoke temperature, jake dezinfektante poput hlora, pa čak i živeti unutar distributivnih sistema vode za koje ljudi pretpostavljaju da su bezbedni," rekao je Longfei Shu (Sun Yat-sen University) za ScienceDaily.
Amebe kao 'trojanski konj' za druge patogene
Problem nije samo direktna infekcija ljudskog organizma. Slobodnoživeće amebe mogu služiti kao sklonište za bakterije i viruse, dozvoljavajući tim patogenima da prežive unutar amebalnih ćelija i delimično izbegnu dejstvo dezinfekcionih sredstava. Taj "trojanski konj" efekat može otežati čišćenje sistema za vodu za piće i doprineti širenju otpornosti na antibiotike.
Šta naučnici predlažu
Autori rada objavljenog u časopisu Biocontaminant navode da će rast globalnih temperatura, ograničeno nadziranje i zastarela vodna infrastruktura verovatno povećati izloženost. Kao rešenje preporučuju integrisan "One Health" pristup koji povezuje ljudsko zdravlje, ekologiju i upravljanje vodama.
- Jačanje sistema nadzora i široko uvođenje bržih dijagnostičkih testova.
- Unapređenje tretmana vode i širenje metoda ispitivanja koje identifikuju amebe i mikroorganizme koji žive unutar njih.
- Ulaganja u modernizaciju vodovodne infrastrukture i ažuriranje smernica za bezbedno korišćenje rekreativnih voda.
- Javne kampanje i lokalna upozorenja posebno u regionima s toplijim klimama i intenzivnim korišćenjem voda za rekreaciju.
Zaštita javnog zdravlja zahteva da sistemi koji rade u pozadini budu otporni na nove izazove. Kad ti sistemi stare ili se ne prilagođavaju, čak i retki organizmi mogu postati veća briga.
Izvor: ScienceDaily (izveštaj o radu objavljenom u Biocontaminant); izjave i sažeci istraživača.
Pomozite nam da budemo bolji.
