NASA i drugi svemirski programi demantovali su ili razjasnili brojne zablude: Sunce nije "kugla vatre" već ogromna zvezda pokretana nuklearnom fuzijom; Veliki kineski zid obično nije vidljiv golim okom iz svemira; asteroidni pojas je mnogo razređeniji nego u filmovima; kratkotrajno izlaganje vakuumu nije instant smrt, ali je opasno; a u svemiru postoje ogromne količine vodene pare, uključujući rezerve kod udaljenih kvazara.
5 Apsurdnih Mitova O Svemiru Koje Je Razotkrila NASA
NASA artwork showing a planet in the foreground, asteroids in the middle, and the sun in the distance - NASA Image of the Day/Wikimedia Commons
Čovečanstvo je daleko od kolonizacije drugih planeta, ali radoznalost nas tjera da stalno postavljamo pitanja o svemiru. Tokom decenija istraživanja, naučnici iz NASA-e razjasnili su mnoštvo zabluda i pomogli nam da realnije sagledamo kosmos. U nastavku donosimo pet često ponavljanih mitova i šta savremena nauka zapravo kaže o njima.
Image of the sun and a coronal mass ejection from the Solar Dynamics Observatory - NASA Goddard Space Flight Center/Wikimedia Commons
Je li Sunce "kugla vatre"?
Sunce je zaista veoma vruće, ali nije "kugla vatre" u smislu sagorevanja hemijskih plamenova. Sunce je ogromna kugla plazme i gasova čiju energiju proizvodi nuklearna fuzija u jezgri. Pojave koje podsećaju na plamen — kao što su solarne protuberancije i baklje — nastaju zbog magnetskih i termalnih procesa na i iznad fotosfere.
The Badaling portion of the Great Wall of China - Gary Todd from Xinzheng, China/Wikimedia Commons
Misterija koja i dalje intrigira naučnike je zašto je spoljni sloj atmosfere, korona, znatno topliji od fotosfere; to je poznat kao problem zagrevanja korone. NASA-in instrument IRIS dao je važne podatke o temperaturama i dinamičkim procesima u graničnim slojevima Sunčeve atmosfere, ali istraživanje se nastavlja.
An artist's rendition of 2016 WF9 as it passes Jupiter's orbit inbound toward the sun. - NASA
Napomena: meteoritima se ne treba rukovati golim rukama pre nego što ih stručnjaci pregledaju, ali to je zbog očuvanja naučnih informacija i kontaminacije, a ne zbog direktnog „sparivanja“ od Sunčevog zračenja.
Tim Robbins' character in "Mission to Mars" preparing to remove his helmet in space - Walt Disney Studios Motion Pictures/YouTube
Može li se Veliki kineski zid videti iz svemira golim okom?
Mit da se Veliki kineski zid vidi iz svemira golim okom dugo kruži među ljudima, ali u većini slučajeva nije tačan. Astronauti koji su gledali Zemlju iz niske orbite (npr. s Međunarodne svemirske stanice) navode da zid nije uočljiv prostim okom zbog svoje širine, boje i kontrasta sa okolinom. U idealnim uslovima, uz snažan teleobjektiv i povoljne svetlosne uslove, moguće je snimiti delove zida, ali to nije isto što i lako videti ga iz svemira bez optičkih pomagala.
NASA visualization of a black hole - NASA's Scientific Visualization Studio
Da li je asteroidni pojas onakav kao u filmovima?
Filmski prikazi asteroidnih polja pune napetosti i sudara ne odražavaju stvarnu gustinu objekata između Marsa i Jupitera. Većina asteroida je razmaknuta velikim rastojanjima, te je šansa za slučajan sudar relativno mala. Među poznatim asteroidima prečnika ≥1 km postoji mnogo praznog prostora između objekata.
Primer iz prakse: svemirska letelica Pioneer 10, lansirana 1972. godine, prošla je kroz asteroidni pojas i nastavila svoj put bez neželjenih sudara — što ilustruje koliko je pojas razređen u poređenju s filmskom fikcijom.
Da li izlaganje vakuumu svemira znači trenutnu smrt?
Holivud često prikazuje izlaganje vakuumu kao momentalnu i spektakularnu smrt — neposredno zamrzavanje ili eksplodiranje. Stvarna opasnost dolazi prvenstveno od nedostatka kiseonika i niskog pritiska: brzo gubitak svesti zbog hipoksije, dekompresija telesnih tečnosti (ebulizam), i rizik od povreda disajnih puteva ako se zadrži dah. Temperatura tela se ne prenosi brzo u vakuum zbog gotovo potpunog odsustva čestica koje prenose toplotu, pa ne biste odmah „zamrli“.
Postoje i istorijski primeri nesreća u vakuumskim komorama koje pokazuju da kratkotrajno izlaganje može biti preživljeno bez trajnih posledica. Prema izveštajima, NASA-in tehničar Jim LeBlanc doživeo je slučajnu dekompresiju tokom testa u 1960-im godinama i, nakon što je komora ponovo pritisnuta posle oko 87 sekundi, pretrpeo je samo privremene tegobe. Ipak, duže ili nekontrolisano izlaganje može biti smrtonosno.
Postoji li voda u svemiru?
Svemir nije lišen vode — pre svega je prisutna u obliku vodene pare, leda i u eventualnim tečnim rezervama unutar egzoplaneta ili podzemnih okeana na lunama. Godine 2011. otkriven je kvazar (poznat kao APM 08279+5255) čija okolina sadrži ogromne rezerve vodene pare — procenjene količine dovoljne da napune Zemljine okeane ~140 biliona puta. Radi se o paru, ne o tečnoj vodi koju bismo lako mogli iskoristiti, a objekat je udaljen milijardama svetlosnih godina.
Zaključak
Neki mitovi opstaju jer su upečatljivi ili jednostavno lepši za pripovedanje, ali posmatranje, merenja i istraživanja (mnoge koje vodi ili podržava NASA) pomažu da razdvojimo činjenice od fantazije. Istovremeno, promena u finansiranju i rast privatnih aktera u svemirskim programima (npr. SpaceX, Blue Origin) otvara pitanja o budućem balansu između komercijalnih i naučnih ciljeva — i to je tema koja zahteva pažnju javnosti i donosilaca odluka.
Pomozite nam da budemo bolji.
