Studija Univerziteta Texas u El Pasu, objavljena u Frontiers in Psychiatry, analizirala je >142.000 pacijenata i utvrdila da korisnici GLP‑1 lekova (npr. Ozempic) imaju znatno niže stope poremećaja upotrebe alkohola, opioida, nikotina i kokaina. Rezultati pokazuju smanjenje verovatnoće od 68–75% za različite supstance, ali studija je opservaciona i ne dokazuje uzročnost. Potrebni su nasumični klinički ispiti pre bilo kakvih terapijskih zaključaka.
Ozempic i Slični GLP‑1 Lekovi Povezani Sa Znatno Nižim Stopama Zavisnosti Od Alkohola, Opioida, Nikotina I Kokaina
Photo Credit: iStock
Nova studija sugeriše da pacijenti koji uzimaju GLP‑1 lekove (npr. Ozempic) imaju znatno niže stope poremećaja upotrebe različitih supstanci. Istraživanje, koje su vodili naučnici sa School of Pharmacy Univerziteta Texas u El Pasu, objavljeno je u časopisu Frontiers in Psychiatry.
Detalji studije
Analiza je obuhvatila više od 142.000 pacijenata sa gojaznošću ili tipom 2 dijabetesa, od kojih je oko 20.000 koristilo GLP‑1 lekove. U poređenju sa sličnim pacijentima koji nisu koristili te lekove, korisnici GLP‑1 su pokazali znatno nižu verovatnoću poremećaja upotrebe:
- 74% niža verovatnoća za poremećaj upotrebe alkohola
- 69% niža verovatnoća za poremećaj upotrebe opioida
- 68% niža verovatnoća za poremećaj upotrebe nikotina
- 75% niža verovatnoća za poremećaj upotrebe kokaina
Mogući mehanizmi i ograničenja
GLP‑1 lekovi su prvobitno razvijeni za kontrolu glikemije i telesne težine, ali sve više dokaza ukazuje da oni mogu da utiču i na moždane puteve povezane sa nagradom i žudnjom, uključujući dopaminske signale. Međutim, važno je naglasiti da je reč o opservacionoj studiji — u njoj je uočena povezanost, ali nije dokazano da GLP‑1 lekovi direktno izazivaju pad stope zavisnosti.
Tadesse Abegaz, glavni autor studije, rekao je za UTEP Newsfeed: „Naši nalazi doprinose sve većem broju dokaza da GLP‑1 lekovi mogu uticati na više od kontrole apetita i regulacije šećera u krvi. Čini se da utiču na moždane puteve uključene u nagradu i žudnju, što može pomoći da se objasne niže stope poremećaja upotrebe supstanci primećene u našoj analizi.“
Autori napominju da su potrebni nasumični klinički ispiti kako bi se utvrdilo da li postoji uzročna veza i da li bi GLP‑1 lekovi mogli imati ulogu u tretmanu poremećaja zavisnosti. Takođe je moguće da su u ovom tipa studija uticaj imali i drugi faktori (konfounderi) koji nisu potpuno kontrolisani.
Praktičan savet: Pacijenti ne bi trebalo da započinju, menjaju ili prekidaju terapiju bez konsultacije sa svojim lekarom. Ove nalaze treba smatrati podsticajem za dalja istraživanja, a ne trenutnim medicinskim preporukama za lečenje zavisnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
